Poznate i kao jesenje zadušnice, održavaju se u subotu pred Mitrovdan (26. oktobra) i u Crkvi su prihvaćene od braće iz Rusije. Naime, posle održane pobede nad Mamajem na Kulikovskom polju, 8. septembra 1380. godine, Dimitrije Jovanović Donski učestvovao je u pomenu izginulim ratnicima koji je održan u Svetotrojičkoj lavri, a koji je držao Sv. Sergej Radonješki, i predložio da subota pred Mitrovdan svake godine bude posvećena svima umrlima.
Zadušnice su dan posvećen molitvama za pokoj duša naših preminulih srodnika. U Crkvi se uvek molimo kako za žive tako i za one koji su se upokojili, koji su u Bogu živi, jer Gospod Isus Hristos je Bog živih, svi su u Njemu živi i oni koji su u ovom svetu i oni koji su već u naručju Božijem.
U toku godine više puta svenarodno obavljamo zadušnice, a svake subote, pored ostalih službi, služi se i služba za upokojene. Ali nije samo subota dan posvećen molitvama za pokojne, jer se u Crkvi uvek molimo kako za žive, tako i za upokojene. To je potpuno u saglasnosti sa našom verom i sa Jevanđeljem, jer Gospod naš Isus Hristos je razapet na Veliki petak, a na Veliku subotu je počivao u grobu, i ta subota je osnova svake subote. U dan nedeljni Gospod je vaskrsao i odneo pobedu nad smrću, darovavši svima nama novi život, novu zajednicu, novo zajedništvo sa Bogom i jednih sa drugima. Pravoslavni hrišćani, ako su u prilici, svake subote treba da dođu u crkvu, zapale sveću i u molitvama se sete svojih pokojnih srodnika.
Veoma je važno da se zajedno pomolimo Bogu za sve, da osveštamo žito u spomen na one koji su preminuli u blagočestivoj veri pravoslavnoj. Važno je za one koji su otišli od nas. Njima su potrebne naše molitve, a takođe, njihove molitve su potrebne nama. Treba da znamo da se i oni mole pred licem Božijim. Oni su dobili slobodu da se mole Gospodu, a mi se nadamo da će za sve one koji su kršteni, koji su sa verom živeli, koji su živeli u strahu Božijem, Gospod naći mesta u Carstvu nebeskom.
Mitrovdanske zadušnice posle onih prolećnih, zadušnica pred Vaskršnji post, imaju najveći značaj. Kod nas se i na Vidovdan vrše posebni pomeni za naše pretke, kao i na miholjske zadušnice, i to je nešto što postoji samo kod srpskog naroda. Mitrovdanske i prolećne zadušnice su sveopšte. Na dan zadušnica se služi Sveta Liturgija, i tada sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se ide do grobova pokojnika. Pored grobova se pale sveće, a sveštenik obavi obred i okadi grobove. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na njihove grobove, čitav obred se služi u hramu.
