На данашњи дан 1874 године рођен је руски филозоф Николај Александрович Берђајев, мислилац хришћанске инспирације, један од највећих филозофа 20. вијека, чије су идеје кључ за разумијевање духовне ситуације савременог човјека. За њега је људска личност као духовни ентитет највиша вриједност.
У њеној стваралачкој основи је апсолутна слобода, која произлази из бездана, подземља. Садржај те креативне димензије јесте дијалектика Богочовештва, мистерија “рођења Бога у човјеку и човјека у Богу”, а сама личност није нешто готово, стабилно и довршено, јер је стално покреће креативна енергија, при чему се преплићу човјек као микрокосмос и универзално као макроантропос. Филозофски израз је обликовао у атмосфери усамљености, пророчки занијет елементима ирационалних тежњи, есхатолошких и мистичких жеља, у условима сукоба с инертним свијетом материје и злих слутњи.
Сталном тежњом за оригиналношћу, постао је најпопуларнији руски филозоф на Западу, мада је увијек био крајње суздржан према западним системима вриједности и начину живота. Русију притиснуту бољшевичком диктатуром је крајње невољно напустио 1922. и 1948. је умро у Француској као емигрант. Дјела: “Хришћанство и класна борба”, “Смисао историје”, “Филозофија слободе”, “Човјек и машина”, “Извори и смисао руског комунизма”, “О ропству и слободи човјека”.
Овом приликом јутрос смо разговарали са доцент-доктором на Философском факултету у Никшићу г. Радојем Головићем.
Доцент доктор Радоје Головић је своју докторску дисертацију „Философија преображеног ероса и метафизика срца по Борису Петровичу Вишеславцеву“ одбранио на чувеном московском државном универзитету Михаила Ломоносова. Његова област истраживања је историја руске философије.
