Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 8. juna 2025. godine, na praznik Silaska Duha Svetog na apostole – Pedesetnicu, svetom Liturgijom u hramu Svetog Save.
Predstojatelju Srpske Pravoslavne Crkve je sasluživao Visokopreosvećeni Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, koji je posle čitanja svetog Jevanđelja mnogobrojnom vernom narodu, sabranom pod kupolom svog zavetnog hrama, naglasio da zakon Sinajski, zakon Pedesetnice blagodatno osmišljava, produbljuje i uvodi u tajnu i Dekaloga i Zakona i Proroka.
– Gospod Hristos je istinska Pasha, istinski Prolaz, istinski Put, Istina i Život. Kao što je Mojsije proveo narod kroz Crveno more, izveo ga iz egipatskog ropstva i oslobodio ga tiranije duhovnog faraona, tako je i Gospod Hristos kao istinski Putovođa i istinski Spasitelj svojom svetom Pashom, samim sobom, nama proputio put u život, u život večni, i oslobodio nas od tiranije greha, smrti i đavola, te opake trijade koja pokori ljudski rod i od koje se čovek ne može osloboditi izuzev Božjom silom u koju treba da se obuče sa visine – istakao je mitropolit Siluan i podsetio da Gospod Isus Hristos u pedeseti dan šalje svoje učenike da se obuku u silu sa visine, da prime vatrene blagodatne jezike koji trebaju da upale fitilje u ugašenim kandilima ljudskih srca.
– Jedino je blagodatna propoved Hristove Crkve sposobna da preobrazi čoveka, da vaspostavi čoveka, da vrati čoveka onoj pravoj putanji njegovoj. Nikakva filosofija zemaljska i nikakvi mudraci od ovog sveta ne mogu da učine ono što je Bogočovek Hristos učinio i što nam je darovao poslavši Duha Utešitelja koji od Oca ishodi svojoj svetoj Crkvi – poručio je mitropolit Siluan.
Na kraju svete Liturgije, svečano je ispraćena ruka Svetog Save koja je od Spasovdanske litije bila izložena u Sabornom hramu srpskog naroda na Vračaru. Najveću svetinju srpskog roda je preuzeo protojerej-stavrofor Nikola Perković, sveštenoslužitelj u manastiru Mileševi, koji se u svečanoj pratnji policije uputio ka svetoj srpskoj lavri kod Prijepolja.
– Neka je blagosloven današnji dan i današnji praznik, o čijem smislu je Mitropolit australijsko-novozelandski divno govorio. Neka je na zdravlje i spasenje sveto Pričešće. Danas je rođendan Crkve. Duhom Svetim Gospod je prisutan među nama. Duhom Svetim diše Crkva. Duhom Svetim mi smo žive ikone Božje i Duhom Svetim mi postajemo hristonosni ljudi. Duhom Svetim ispunjena je Crkva naša svetiteljima Božjim, koji su zastupnici pred Bogom za nas i za čitav svet, a koji su istovremeno i primer za ugled svakog od nas. Duhom Svetim naš srpski narod je rođen u Hristu i kršten jedanput za svagda svetom rukom najvećeg, najlepšeg i najdivnijeg između nas – rukom Svetog Save. Njegova leva ruka od Spasovdana do danas jeste sa nama u gradu prestonom, gradu Beogradu. Njegova ruka je vodila svetu litiju koja nije tek šetnja u ulicama nekog grada. Predvodila je litiju koja je molitva, litiju koja je hod ka večnosti. Njegova ruka je vodila litiju koja je ulazak u hram Božji, u crkvu, u dom Božji, koji je krov i okvir jedinstva svih onih koji su kršteni u ime Oca i Sina i Svetog Duka, jedinstva sa Bogom i jedinstva među nama. Ruka Svetog Save je uobličila ono što mi kao narod jesmo. Uobličila je i zapečatila nas Hristom jedanput za svagda, uobličila rečju Božjom, Jevanđeljem Njegovim, uobličila u zakonu Božjem – poručio je tom prilikom patrijarh Porfirije i naglasio:
– Ruka Svetog Save jeste ona ruka koja nas vodi u život večni, ona ruka koja nam otvara put, ona ruka koja nam pokazuje kuda, gde i kako treba da idemo, ali i ona ruka koja nas blagosilja; ona ruka koja je osenila naš narod u znaku krsta. S jedne strane, u horizontali je ukazala na to da je istorija dar Božji, da je svet tvorevina Božja, da je sve što vidimo i ne vidimo blagoslov Božji i da sve to postoji radi nas i našeg spasenja sa krajnjim naznačenjem da sve bude Crkva. To je ruka koja nam pokazuje da svako mesto na kojem stojimo, svaki pedalj ove zemlje jeste stvoren da bude oltar, da se sa njega uznosi molitva, da se uznosi slava Bogu, da se veliča ime Njegovo, da se služi sveta Liturgija. To je ruka koja nam pokazuje da je svako od nas služitelj, stvoren da bude služitelj i pozvan da bude služitelj tajne Božje, da bude jednom rečju – sveštenik. I zato, braćo i sestre, veliki je blagoslov sa nama bio ovih dana, jer je Sveti Sava, koji je uvek sa nama, dodatno bio i sa svojom sačuvanom rukom da nam jedanput za svagda pokazuje put, pokazuje cilj, pokazuje smisao, da nas podseća na to odakle smo, ko smo i kuda idemo.
– Sveti Sava je spaljen, ali nije nestao. Ostala je leva ruka njegova, njegova levica, da kroz nju bude sav sa nama, i svojom desnom rukom i čitavim svojim bićem, jer Duhom Svetim, koga danas slavimo na Duhove, sve što je u Hristu, sve što je u Bogu, sve što pripada Svetoj Trojici prevazilazi i vreme i prostor. Iako sve ima svoj početak, stvoreno je za beskraj u Hristu, postaje bespočetno, tj. postoji večno. I zato pobožno, sa blagodarnoću Bogu, sa najdubljom kolenopreklonom zahvalnošću Svetom Savi što je učinio sve, čitavog sebe dao, raspeo sebe Hristu i nas, zajedno sa sobom, učinio da jesmo Hristovi, ispratimo ga znajući da je i u Mileševi, da je i na svakom mestu gde živa pravoslavna duša srpska diše, gde pravoslavna duša srpska misli, gde pravoslavna srpska duša govori, gde se pravoslavna srpska duša moli Bogu. Ali moli se Bogu ne samo za sebe, samoljubivo i egocentrično, za sebe pojedinačno i za sebe kao samozatvoreni narod, nego se moli Bogu u domu Božjem koji poziva na praznik Duhova sve narode u poznanje Hrista i sve narode da postanu Hristovi i sve narode da postanu Crkva – zaključio je patrijarh Porfirije.
Izvor: SPC
