Навршава се двадесет година од битке на Кошарама. Битка је отпочела код Ђаковице, у рејону Јуничких планина, на југословенско-албанској граници злочиначком офанзивом на караулу Кошаре.
Трајала је 67 дана, од 9. априла, тада на Велики петак, до 14. јуна 1999. године. Преко 6 хиљада припадника терористичке ОВК-а, потпомогнуто са припадницима војске Албаније, НАТО бомбардерима и артиљеријом, покушало је да изврши копнену инвазију на Космет. Међутим, иако надмоћнији, непријатељ није успио да направи пробој током, два мјесеца, фронтовске битке на линији дугој 15 километара. У бици на Кошарама живот је за Крст часни и слободу златну положило 108 српских јунака, готово голобрадих младића, док је рањено њих 265.
Преживјели свједоче да су дејства на Кошарама била „пакао у коме су горјели небо и земља“. На тој линији је, у ствари, заустављена копнена инвазија, не само на Космет, него и на СР Југославију.
Зато се ова битка сматра једном од највећих и најтежих битака у новијој историји српске војске, која је постала симбол одбране отаџбине.
У бици на Кошарама учествовао је и свој млади живот положио на браник отаџбине и потпоручник Предраг Пеђа Леовац, рођен 1975. године у Пљевљима. Он је, након завршене Војне академије у Београду, добио распоред на Косовo и Метохију, у Ђаковицу – 53. Гранични батаљон, гдје је преузео прве официрске дужности. Пеђа је са својим војницима, попут мојковачких витезова на Бадњи дан, примио одсудну борбу и стао на мегдан немјерљиво већој сили која, као по неком демонском науму, напада српски народ на велике празнике.
Поводом двадесете годишњице битке на Кошарама и херојске погибије Предрага Пеђе Леовца, јунака са Кошара, који је живот изгубио 14. априла, исписујући, са осталом нашом витешком младошћу, најсвјетлију страницу савремене историје српског народа, разговарали смо са Немањом Стијeповићем, предсједником Културног центра „Предраг Пеђа Леовац“ у Пљевљима. Активности ове хуманитарне организације посвећене су његовању сјећања на лик и живот Предрага Леовца .
Разговор са Немањом Стијеповићем урадила је Сенка Чоловић Шумић.
