На недељни дан када наша света црква, прославља преподобног Никодима Светогорца, и Св. апостола Ахила служена је Света литургија у подгоричком Храму Великомученика Ђорђа.
Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Мирчета Шљиванчанин старјешина храма, уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарао је хор Свети Сава којим руководи Снежана Поповић, дипл. теолог.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин:
,, У данашњем Јеванђељу видимо како је Господ исијелио двојицу слијепаца – повратио им вид и демонизованог човјека, коме је страдала душа и тијело, исцијелио. Кад год читамо о томе, то нас враћа на то да је Господ свемоћан, да је Он Сведржитељ коме је све могуће. Господ је једини исијелитељ, Он је једини који може нас довести и вратити у цијеловитост – у пуноћу живота, бића. Излијечити и исцијелити, није исто. Наше бољке често лијечимо код лекара, и то је Божији благослов, али исцјељење је нешто друго; то је довођење човјека у цјеловитост, у пуноћу живота и бића. А то једино можемо са Господом – без Њега исцјељења нема.
Господ је исцијелио двојицу слијепих људи због њихове вјере у Њега, што нама говори о томе да је духовно сљепило, када је човјек одвојен од Бога, не зна за Њега или гријеши. За лијечење духовног слијепила је потребна вјера. Та вјера се сагледава кроз молитву која је итекако важна за наше исцјељење, јер не можемо рећи да волимо Господа, ако му се никад не молимо. И не само то, двојица слијепаца које је Господ исцијелио уложили су труд – ишли су за Њим.
Од обузетости демонима, којима смо сви изложени, нема ко да нас избави, осим Господа живога. Ако се трудимо да будемо с Богом, онда ту нема мјеста ђавољој сили. Онда у нама пребива свјетлост, а мрак одлази.
Видимо у данашње вријеме, колико смо болесни. Није било да отац убија своје дијете – то се ријетко може чути. Ево нажалост, сваког дана неко неког убија у Црној Гори. Колика је тама дуовна код нас ! А то су све физички здрави људи али су раслабљени, обузети демонским силама.
Може ли данашње Јеванђеље бити актуелније данас ?
Да дотле дођемо –да чинимо оно што животиње не раде. А чега је то показатељ ? Духовне болести, слабости. Мрака који се усељава у душе људске. Ђавоље силе која људима влада.
Ко нас може од тога исцијелити? Господ и његова сила али и ми да обраћамо пажњу. Како каже у Апостолу, ми јаки дужни смо слабости слабих носити. Да обратимо пажњу за оним који је поред нас, да он није у некој муци, тузи и јаду.
Да се Богу помолимо да нам Бог да снаге да се исцијелимо, да нам да снаге, да нас излијечи да помогнемо где помоћи можемо, а гдје не можемо да Бога позовемо да Он помоне. То је наш хришански живот и задатак, да бринемо о себи свом здрављу и оних око нас, колико можемо. Да све уложимо да зло не овлада нама – то је оно што нас Христос учи.
Нека нам Бог да снаге, да нас исцјељује и држи уз себе, али тако да ми морамо отворити своја срца да бивамо Божији !“ – поручио је началствујући свештенослужитељ, прота Шљиванчанин.
Потом су сви они који су се припремили, приступили Светој тајни причешћа.
Заједничарење је настављено у Светогеоријевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео; Дарко Радуновић
