Nedelja druga Časnog posta – Pačista

Nedelja druga Časnog posta – Pačista

Ime: 20.03 KALENDAR ZA DRUGU NEDELJU POSTA; Opis: Nedelja druga Časnog posta – Pačista Tip: audio/mpeg

I uđe opet u Kapernaum posle nekoliko dana; i ču se da je u kući.
I odmah se skupiše mnogi tako da ne mogahu ni pred vratima da se smeste; I kazivaše im reč.
I dođoše k njemu sa uzetim, koga nošahu četvorica.

I ne mogući približiti se k njemu od naroda, otkriše krov od kuće gde on bejaše, i prokopavši spustiše odar na kome uzeti ležaše.
A Isus videvši veru njihovu, reče uzetome: Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji! A onde seđahu neki od književnika i pomišljahu u srcima svojim:
Što ovaj tako huli na Boga? Ko može opraštati grehe osim jednoga Boga?
I odmah razumevši Isus duhom svojim da oni tako pomišljaju u sebi, reče im: Što tako pomišljate u srcima svojim?
Šta je lakše? Reći uzetome: Opraštaju ti se gresi; ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi?
No da znate da vlast ima Sin Čovečiji na zemlji opraštati grehe, reče uzetome:
Tebi govorim: Ustani i uzmi odar svoj, i idi domu svome.
I usta odmah, i uzevši odar iziđe pred svima tako da se svi divljahu i slavljahu Boga govoreći: Nikada tako što ne videsmo.

(Sveto jevanđelje po Marku 2, 1-12)

Kada je Gospod i Spasitelj naš Isus Hristos obilazio gradove i sela i propovedao o carstvu nebeskom, svratio je jednom i u dom jednog žitelja Kapernauma, i po običaju, i ovde propovedao. Skupilo se mnogo naroda, tako da se do vrata doma nije moglo doći. Četiri čoveka donesoše uzetoga koji je živeo na postelji, da bi ga video onaj koji isceljuje svaku bolest i svaku nemoć u narodu (Mat. 9,35). Ali, pošto se nisu mogli probiti kroz toliku masu da bi došli do Hrista, oni su se sa bolesnikom popeli na krov kuće, otkrili crep na krovu i, napravivši dovoljno širok otvor za spuštanje bolesnika, spustili ovog na nosilima pred Samog Gospoda. Kad Gospod vide njihovu veru, reče uzetome: Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji, a zatim, kako bi čudom isceljenja na očigled sviju pokazao nevernim književnicima da je On Bogočovek, koji ima vlast da na zemlji oprašta grehe, reče mu: Tebi govorim: Ustani i uzmi odar svoj, i idi domu svome. I usta odmah i uzevši odar izađe pred svima (Marko 2,11-12). Sav narod koji je ovo čudo video divio se i, slaveći Boga, svedočio da nikada tako nešto nije video. Eto, to je nagrada Bogočoveka za veru onima koji donesoše uzetoga!

A da su ga doneli ovozemaljskom lekaru, on bi bez sumnje smatrao suvišnim da obraća pažnju na njegove grehe i lečio bi ga od telesne uzetosti materijalnim, a ne duhovnim lekovima. Božanski čudotvorac, međutim, postupa drugačije: telesnu uzetost on leči kroz opraštanje grehova: Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji. Zašto tako? Pa zato što je duševna uzetost, to jest gresi, bila uzrok telesnoj uzetosti. Jer, sve bolesti i smrt imaju svoj početak u grehovnoj uzetosti duše ljudske. I eto, već mnogo hiljada godina greh rađa sve bolesti duše i tela.

Ali zbog čega je sveta Crkva ustanovila da se danas čita jevanđeljska priča o uzetome? Svakako zbog toga što ona u svima nama vidi bolesnike od uzetosti, to jest od greha, i želi da svi, radi isceljenja, pohitamo ka Isusu Hristu. I tačno je: svi smo mi uzeti. Svaki naš greh je uzetost. A da je greh zaista duševna uzetost, to je svako od nas na sebi osetio. Od svakog greha trpi naše srce, razum otupljuje za sve duhovno, slabi volja za dobrim delima, obolevaju, da tako kažemo, sve osnove našega života, jer, kada oboli srce glavni pokretač našeg života tada bolest zahvata celog čoveka. Zbog toga sveta Crkva, znajući kako je čoveku važna čvrstina srca i postojanost na steni vere i Božijih zapovesti, peva u glas sa nama: Utvrdi, Gospode, na steni Tvojih zapovesti, kolebljivo srce moje (Kanon Andreja Kritskog, pesma 3)

Dakle, mi smo uzeti. Neki od nas, pokrenuti savešću, sami shvataju svoju bolest i idu ka Hristu da se leče od svoje grehovne uzetosti; a drugima je na nesreću potrebna tuđa, iskrena pomoć da bi shvatili svoju bolest i od sveg srca poželeli isceljenje od Isusa Hrista. Ah! Kada bi neko i ove ljude kao onoga uzetoga, doveo snagom svoje vere i dobronamernim savetom u iskrenu skrušenost pred licem Samog Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je na Sebe uzeo naše grehe i bolesti. On bi takvim ljudima učinio najveću hrišćansku uslugu. Mnogo je među nama onih koji su duhom uzeti i kojima je zaista neophodna iskrena pomoć drugih. Oni su sami toliko slabi u veri, toliko su svoje srce oslabili raznoraznim strastima, da sami nisu sposobni da učine ni jedan jedini korak u veri i hrišćanskom životu.

I šta? Zar među vama, ljubljeni, nema takvih ljudi koji bi pomogli svojoj nemoćnoj i u veri slaboj braći? Zar među nama nema iskreno verujućih, koji bi svojom životvornom verom pomogli neverujućim? Zar nema takvih koji bi urazumili svog brata koji živi u neznanju i razuzdanosti i posavetovali ga da se sa iskrenim pokajanjem i verom obrati Hristu? Braćo, vi koji ste slabi u veri i koji razuzdano i raskalašno živite, recite, da li biste želeli da se izbavite od svoje bespomoćne duševne uzetosti, čiji će kraj biti večno mučenje u ognju pakla? Želite li da padnete pred Samog Isusa Hrista i da vas On isceli? To se lako može ostvariti. Svakog petka, a ako treba i drugim danima, Isus Hristos u ovom svetom hramu prima k Sebi sve one koji su gresima uzeti i preko sveštenika ih po veri isceljuje. Svaki put kada se grešnik iskreno kaje zbog svojih grehova, Sam Gospod mu iznutra govori: Sinko, opraštaju ti se gresi tvoji. Šta vas sprečava da se verom približite Isusu Hristu i od Njega dobijete isceljenje? Dođite, isceljujte se: prijem sada svi objavljujemo tokom cele Svete četrdesetnice. Sve prima Sam Hristos. Sveštenici su samo svedoci pred njim, posrednici između Njega i vas. Samo ne zaboravite, Isusu Hristu morate dolaziti sa jasnom svešću o tome da ste vi grešnici, da ste bez Njega nemoćni i mrtvi dušom, morate verovati svim srcem da je On vaš Tvorac i Sudija, i da samo On ima vlast na zemlji opraštati grehe (Marko 2,10). Ne zaboravite još i to da je posle isceljenja od grehovne uzetosti bezumno i opasno svesno izazivati novu uzetost. Eto, postao si zdrav, govori Gospod, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi? (Jovan 5,14). Amin.

Preuzeto iz knjige: Sveti Jovan Kronštatski, VELIKI POST,
Svetosavska književna zadruga, Beograd 1993.