Sedme nedelje – Svetih otaca Prvog vaseljenskog sabora, 1. juna 2025. godine, Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u Vaznesenjskom hramu manastira Mileševe. Sasluživali su protojerej-stavrofor Nikola Perković i protođakon Ivan Savić. Za pevnicom su na prozbe i jektenije odgovarale mileševske monahinje sa igumanijom Akvilinom.
Poučavajući sabrani verni narod, i upućujući u značenje danas pročitanog odeljka iz Svetog Jevanđelja, Visokopreosvećeni je, u pastirskoj besedi, nakon otpusta, između ostalog rekao: – Veoma je dirljiva pažnja i briga Gospoda Hrista za nas, i pokazana je u onim rečima kojima se On obratio Ocu Svom nebeskom, i koje smo danas čuli iz Svetog Jevanđelja. Rekli bismo, što je gušća magla u svetu, što su zgusnutiji oblaci, to više se pokazuje pažnja Božija prema nama, više se ukazuje Njegova briga i Njegovo staranje.
– Veća je Božija briga o nama nego li staranje svetskih moćnika o tome kako će podeliti ovaj svet, i preurediti. Jer, pred našim očima je, očigledno, novo preuređivanje sveta. Ali baš tada treba, naročito, da čujemo Gospodnje reči i da vidimo koliko se Bog stara o nama. Jer i On uređuje sudbinu sveta. Određuje, uređuje, i to presudno.
– Na praznik Vaznesenja Gospodnjega videli smo vrhunac, kulminaciju, dela Hristovoga. Ono što je ljudsko u Hristu zasijalo je nebeskom svetlošću i prožeto nebeskim večnim životom. A sad, kako se više približavamo velikom prazniku Pedesetnice to Gospod Hristos, uporedo sa tim što se događa u svetu, uporedo sa tim nevoljama koje će zadesiti sledbenike Hristove, Gospod Hristos nas uvodi u veće Bogopoznanje, u veću tajnu poznanja Boga.
– Potrebno je sebe i očistiti i nadići, prisajediniti se sa Bogom, i biti prožet, po celom svom biću blagodaću Božijom, i onda uvoditi u tajne bogopoznanja. U to nas uvodi Gospod Hristos, i kroz ovaj odeljak iz Jevanđelja koji smo pročitali. On će snabdeti i svoje sledbenike koji su se potpuno odrekli od svetovnoga, i sebe učinili širim i moćnijim u sledovanju Hristu, opet ih dodatno osposobljava i snabdeva blagom Duha Svetoga.
– Gospod nam je dao da se prenosi ta živa vera, od apostolskih vremena do nas, dao nam je svoje sledbenike, prejemnike, sledbenike apostola, i eto, dao nam je učitelja u rodu našem, Svetitelja Savu. Svetitelj je punom silom progovorio, pokazao se prisutnim naročito sad na praznik Vaznesenja Gospodnjega, našao se sa nama, preko preživelih njegovih svetih moštiju, na jedan jedinstven način.
– Sveti Sava je učinio litijski hod odavde, iz Mileševe, ka onom mestu gde su njegove svete mošti spaljene, ka Vračaru u Beogradu, sa namerom da zagrli ceo ljudski rod, i srpski u njemu, da učini jedinstvo sa svojom punoćom, sa svima nama. Tako da je on u litijskom hodu i sada, i biće do dana Pedesetnice gore, kada će, ako Bog da, tako je planirano, njegova sveta levica, u ljubavi, ponovo doći u ovaj Vaznesenjski mileševski hram.
– Što je više nevolja u svetu to više Bog čini, daje, pomaže, da osetimo Njegovo prisustvo. Kao decu da nas umiri, uteši, ohrabri, da znamo u kom pravcu gledati i tražiti oslonac i sigurnost. To je baš u Njemu, Gospodu našem, i Svetima Njegovima koji su verno, predano, išli za Njime, sa Njime, i sobom, u sebi, predali nam to iskustvo zajedništva i sigurnosti sa Njime, Gospodom, poručio je Mitropolit Atanasije čestitajući svima nastavljanje puta u bogopoznanju, učvršćivanje u poznanju Boga.
Izvor: Eparhija mileševska
