U prvu nedelju po prazniku Svete pedesetnice, Crkva se saborno kroz sveto bogosluženje seća svih svetih ugodnika Božjih, nama znanih i neznanih, i iz tog blagoslovenog i divnog razloga ovaj nedeljni dan nazivamo Nedeljom Svih svetih (Αγίων Πάντων). Ovim toržestvenim proslavljanjem Crkva svečano blagodari Gospodu našem što je ugodnike svoje udostojio svetiteljskog venca večnosti i nepropadljivosti.
U molitvi prvoga časa prezviter stojeći pred ikonom Spasitelja ispoveda da Gospod naš prosvetljuje i osvećuje svakoga čoveka koji dolazi na svet, ukazujući na veoma bitnu i uzvišenu činjenicu da je svaki hrišćanin potencijalni svetitelj, te tako ovaj praznik pored bogoslužbenog svečanog proslavljanja Svih svetih za nas ima i pedagoški značaj da nas podseti radi čega smo sazdani i na kom temelju se temelji hrišćanski način postojanja. U sinaksaru koji čitamo na jutrenju Nedelje Svih svetih kaže se da u ovaj blagosloveni dan praznujemo sve svete ugodnike Božje koji zbog velikog mnoštva svetiteljskih praznikâ nisu svojim dana praznovanja, ali i zbog onih svetitelja koja je Gospod po svojoj ljubavi i svom promislu proslavio, ali ih nije nama projavio. Crkva u ovaj nedeljni dan proslavlja sve svetitelje saborno kako bi nama nedostojnima ukazala na saborni akt zajedničarenja u Gospodu koji je bio osnova života svih ugodnika Božjih koji su se svi jednoglasno i bez izuzetka podvizavali u jednom Gospodu našem Isusu Hristu.
Početak ovog sabornog proslavljanja potiče iz prvih vekova, posle velikih gonjenja koja su potresala Crkvu. Vremena gonjenja su bila veoma teška i mučna, ali sa druge strane i puna duhovne radosti jer nebesa behu ispunjena svetih mučenika koji Gospoda proslaviše svojom prolivenom krvlju. Zbog velikog broja svetih mučenika čija imena i nisu poznata, ali i čiji tačan broj nije poznat, Crkva je odredila jedan kolektivni praznik svih svetih mučenika. Praznik Svih svetih mučenika koji je praznovan u drevnoj crkvi, spominje i znameniti Sveti Jovan Zlatousti u nekoliko svojih nadahnutih omilija. Kasnije, iz ovog jedinstvenog sabornog praznika svih svetih mučenika nastao je današnji nedeljni praznik svih svetih. U mnogim stihirama koje pojemo na bogosluženjima Nedelje Svih svetih možemo uočiti da crkveni pesnik sa svakom pažnjom i molitvenim poštovanjem pominje sve svetiteljske stepene: proroke, apostole, mučenike, ispovednike, podvižnike, prepodobne…
Visokopreosvećeni Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije gostujući u jednoj od emisija Radio Svetigore, podelio je sa vernim slušalaštvom duhovne pouke svog duhovnog oca Prepodobnog Pajsija Svetogorca, i ispričao sledeću priču: „Jednom prilikom hodajući sa starcem ka Atonu, prolazili smo kraj jedne hrastove šume i u jednom momentu starac je zastao i ispričao da nekad prolazeći pored ove šume oseti blagouhani miris koji se širi iz zemlje svedočeći da Gospod i na ovaj način ukazuje na mošti svetih pustinjaka koji nama nisu poznati, ali ih je Gospod proslavio podarivši im dar svetiteljstva.ˮ
Ovim nedeljnim danom završava se upotreba Cvetnog trioda, i počinje se sa aktivnom upotrebom Oktoiha u kombinaciji sa Minejem. Ovim nedeljnim danom počinju stolpovi Evanđelja, tako na jutrenju Nedelje Svih svetih slušamo prvo Vaskrsno evanđelje i pojemo prvu evanđelsku stihiru. U nedelju drugu po Pedesetnici počinje računanje stolpova glasova po kojima se upotrebljava Oktoih i u taj nedeljni dan počinjeno sa pojanjem prvog glasa.
Prepodobni otac Justin Ćelijski u jednoj od svojih omilija u nedeljni dan Svih svetih, poučava:
“Danas je Nedelja Svih svetih, danas Crkva proslavlja Sve svetitelje od pamtiveka, sva Sveta bića, počevši od Anđela, Arhanđela, Heruvima i Serafima, pa kroz sva Sveta bića, Sve svete Ljude od početka sveta do današnjeg dana. Zašto Crkva danas slavi Sve svetitelje? Prve Nedelje posle Duhova, prva Nedelja posle Svete Trojice, Crkva slavi Sve svetitelje. Zašto? Da pokaže da su svetitelji ispovednici Svete Trojice, da je sav njihov život u ovome svetu od Oca kroz Sina u Duhu Svetome, da je ovaj svet stvoren da postane Carstvo Božje. Danas Crkva otkriva duše Svih svetih i kazuje nam njihovu tajnu: čime se oni živeli, radi čega živeli, kako živeli u ovome svetu, kako su posvetitli se? Otkrila je Crkva svetu tajnu ljudskoga bića kroz njih, da pokaže da je čovek stvoren da postane hram Presvete Trojice: Oca i Sina i Svetoga Duha. Čovek je stvoren da postane obitalište Gospoda Hrista u Duhu Svetome sa Ocem Bogom… sve dolazi od Duha Svetoga, od te Nebeske božanske sile, sve od Svete Trojice. Različiti su darovi – veli se u Svetom evanđelju – ali je Duh jedan. Različne su sile, ali je Bog koji čini, sve u svemu. Sve u Svetoj Crkvi biva po Svetoj Trojici: od Oca kroz Sina i Duha Svetoga. Niko ne može Gospoda Hrista Bogom nazvati bez Duha Svetoga – veli se u Svetom evanđelju. I sve što je Gospod dao, sve što je Gospod Hristos doneo kao Čovek, Bog koji je postao Čovek, sve je to sila Božja, sve je to sredstvo da mi postanemo sveti, da osvetimo sebe, da posvetimo sebe, živimo u ovome svetu radi Gospoda.
Današnje Sveto evanđelje nije ništa drugo nego živopis svakoga svetitelja. Današnje Sveto evanđelje ustvari jeste žitije svakog svetitelja, jer nam otkriva tajnu kako je svaki od njih postao Svetim, kako čovek grešan, ili čovek bludnik, ili čovek ubica, ili čovek kradljivac, kako takav čovek postane Svetim čovekom. Koji je to put koji on pređe, koje je to sredstvo koje on upotrebljava? Šta on postiže sa sobom, da od najvećeg grešnika postaje najveći Pravednik, od nesvetog postaje Svetim čovekom. Tu tajnu nam otkriva Gospod kroz Svoje Sveto evanđelje.”
Po celom svetu mučenici Tvoji, kao purpurnom haljinom i divnom tkaninom, ukrasili su krvlju Tvoju Crkvu. Zato Ti kličemo Hriste Bože: Pošalji narodu Tvome milosti i mira, i dušama našim veliku milost. (tropar)
Kao Stvoritelju sve stvorene prirode, vaseljena Ti prinosi, Gospode, bogonosne mučenike: Njihovim molitvama u neizrečenom miru sačuvaj Tvoju Crkvu i Tvoj narod zastupništvom presvete Bogorodice, Mnogomilostivi. (kondak)
katiheta Branislav Ilić
