Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого декан православног Богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, преточио је у предивне описе, гостујући на таласима Радија ,,Светигора“, своју недавну посјету светој Српској земљи Косову и Метохији, о чему је писао и у текст у ,,Новом стандарду“ по називом ,,Косово и Метохија-свјетлост кроз облаке“.
,,Наше светиње су испуњене невидљивим светитељима и ми треба да повратимо тај невидљиви вид у себи“- казао је отац Дарко и поручио да је потребно да наш српски народ усели Косово и Метохију у своја срца.
Додао је да ми на Косово и Метохију одлазимо како би охраврили и утјешили наш народ који тамо живи док се увијек дешава да се ми вратимо охрабрени.
Човјек би могао данима да сједи само гедајући Богородицу Љевишку и упијајући њену љепоту како би зенице наших очију постале гнијездо љепоти њеној.
,,Косово и Метохија је суштина, суштина живота. Што се тиче једног Србина у ријечима Косово и Метохија стаје све. Кад вам неко каже да је Косово и Метохија изгубљено, знајте да се тај човјек изгубио, и да његов живот нема смисла. Кад се човјек напоји светињом коосвско-метохијском и какав смо ми народ у ствари када гледамо у Бога и он у нас, схватимо да ми Срби или ћемо преживјети са Косовом и Метохијом или нас неће и не може бити бити. Сва свјетлост и благодат, и све што је у жижи за нас је на Косоову и Метохији у које све стаје и из којег све излази. Да би човјек учествовао ну светим тајнама не може да их одргађа. Има нешто светотајинско у Косову и Метохији и зато не треба одгађани одлазак тамо да би нам душа била жива. Сјетимо се да су у најтежа ратна времена на Косово и Метохију одлазили наши боци блаженог спомена Амфилохије и Атанасије, и да помогну али и да се напоје предањем светосавским и пренесу га нама. Потребни смо ми браћи тамо али је нама Косово и Метхија још потребније посебно у ова времена када нас много тога збуњује. Ми знамо кос смо али нека то не остане само нека тероија већ нешто што живимо и потврђујемо својим животом. Наша браћа живе у једној врсти османског режима у 21. вијеку потпуно незаштићени али, с друге стране, видимо и њихову вољу и одлучност и свакидашњу благословену димензију Срба на Косову и Метохији. Када видите како Радићи у Ораховцу припремају грожђе за вино, или како је у Дому културе у Грачаници код Жике Ракочевића, или она дивота од манастира Драганац, вратите се отуда окријепљени “- казао је отац Дарко, који ће убрзо отићи у свету српску земљу заједно са својом породицом.
