U nedelju pred Bogojavljenje, kada proslavljamo Čudotvorca Sarovskog, Prepodobnog Serafima, služena je Sveta Liturgija u podgoričkom hramu Sv. Đorđa. Svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je protojerej-stavrofor Gojko Perović arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski uz sasluženje protojereja-stavrofora Milete Kljajevića, protojereja-stavrofora Dragana Stanišića, protojereja Jovana Radovića, protojereja Milana Kadijevića paroha splitskog iz eparhije Dalmatinske, đakona Luke Pavićevića i molitveno učešće prote Miluna Femića, dugogodišnjeg starešine ovog Svetog hrama. Za pevnicom na liturgijske vozglase odgovarao je hor Sveti Sava – uz rukovodstvo horovođe Snežane Popović.
Nakon pročitanog jevanđelskog začala, slovom pouke sabranima u hramu Gospodnjem, obratio se načalstvujući sveštenoslužitelj, prota Gojko Perović, pitajući čemu možemo da se poučimo iz današnjeg Jevanđelja, ukazujući, da je naš život, kap do kapi – jedna reka koja neprestano teče. ”Stalno Bog od nas traži nešto novo. Da se ne prepadamo, zato što ima to novo i da ne mislimo zato što je bilo lijepo nešto juče – da nas neće čekati poteškoća već sjutra”, pojasnio je otac, rekavši da je to ugrađeno u ljudsku prirodu i u zakone ovoga sveta i veka, da se stalno nešto menja.
”Nikad ne podvlači ti crtu, o čovječe; jer to, kakav si ti to ništa ne znači, Bog sve novo prevrće i postavlja”, naglasio je otac, a zatim podsetio prisutne da su jednom Sv. Petra Cetinjskog pitali šta sad Bog radi, na šta im je on odgovorio: ”Iz jedne ruke u drugu ruku, presipa ljudske sudbine.”
”Ovaj život je protočni – a čim se kreće čim se sliva, onda nas on vodi ka nečemu drugom“, naglasio je, dodavši da reka ne teče radi sebe nego da bi napunila neko jezero, a i to jezero ne stoji kako stoji, već iz njega opet ističu neke reke i idu ka moru. A voda iz tog mora, putem nekih sila koje je Bog ugradio u prirodu, isparava i kroz oblake i u vidu kiše se vraća, na početno mesto. ”Da ne bi bilo da se mi vrtimo u krug, danas proslavljamo Hristovo Vaskrsenje – koje otvara put u onaj vječni život koji nas čeka“, ukazao je o. Gojko, podsećajući na to, da kako Gospod radi neke stvari otvoreno, jasno – tako da je svima jasno o čemu se radi.
”Neke stvari iako su se već desile, još uvijek su skrivene od nas. Hristovo Rođenje – dugo se za Njega nije ništa znalo. I kad se Gospod pojavio na Jordanu, narod prije Njega nije znao ni o Jelisaveti ni o Zahariji i o tome kako se anđeo javio jednoj, pa drugoj. Sve je to bilo dugo skriveno, čak i posle Hristovog Vaskrsenja; kasnije su anđeli i Bog javili Jevanđelistima, da to zapišu“, podsetio je prota Perović, podvukavši da iako su Jevanđelisti zapisali sve, do danas čovečanstvo se spori oko toga, je li zbilja vaskrsao, ili je to neka podvala.
”Neke tajne koje se jako tiču našega spasenja, velike stvari su skrivene, a neke su otkrivene“, pojasnio je otac, dodavši da, kada se uhvatimo u koštac sa nekom mukom našega života, i ne znamo gde bismo pre, Gospod je rešio sve dobro da bude, dok nama mrva vere treba, da bi se sa tim spojili. Potom je ukazao da je dosta stvari već rešeno, što se tiče naših tema, ali ne umemo to da vidimo, niti smo spremni na ono što se ne vidi i tu se vrtimo. Poželio je zatim da nas Gospod ukrijepi da se lepše krećemo putanjom ka Carstvu nebeskome i da nam da spasenja, u vekove vekova.
Sveštenoslužitelji su zatim pristupili blagosiljanju i osveštavanju slavskih kolača današnjim svečarima, a sveštenstvo i verni narod nastavili su zajedničarenje u svetogeorgijevskom domu.
Elza Bibić
Foto/Video: Darko Radunović
