Протојереј Љубомир Јовановић служио је Свету литургију, у недељу 12. по Духовима, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић и протојереј Младен Томовић, а на литургијске возгласе одговарао је хор „Свети Јован Владимир“.
Након што је отац Љубомир причитао јеванђелско зачало, присутном народу обратио се отац Слободан.
Данашње зачало из Светог јеванђеља говори о богатом младићу који је Господу пришао да од Њега потражи савјет шта му ваља чинити да би наслједио живот вјечни. И Господ га савјетује да је неопходно да твори заповјести Божије и да по њима живи. И онда му, каже отац Слободан, Господ набраја оне најважније заповјести. И младић каже да се он трудио од свога дјетињства, сигурно тако и научен од својих родитеља, да свете заповијести Божије држи.
А Господ који познаје срце сваког човјека, видио је да је тај младић, иако по свему очигледно, био добар и примјеран, али био страствено везан за свој иметак, за своје богатство, које је вјероватно наслиједио од родитеља својих, и сигурно га својим радом још више умножио. И Господ желећи да га исцијели од те његове страсти, која га је свакако спречавала да још више у духовном погледу напредује, Он му каже: „Иди продај све што имаш и раздај сиромасима, и наслиједићеш Царство Божије.“ И каже Јеванђелиста да се младић када је чуо ову рјеч Господњу повуко и отишао тужан.
„За све дарове од Бога нам дароване, требамо благодарити Богу. Па тако и за материјална добра и богатства. Они који их имају, који су их стекли својим поштеним радом, или наслједили од својих предака, да благодаре Богу за све те дарове. Али није добро за нашу душу, за наше вјечно спасење, да се страствено вежемо за било шта од овога свијета, за било шта што је пропадљиво, што је трулежно. Ма колико богатства да имамо на овоме свијету, ништа ми од тога са собом понијети нећемо када нас Господ призове к себи. Зато по ријечи Господњој да иштемо најприје Царства Божијег и правде Његове, а остало ће нам се све додати. И да не дозволимо да на пријестолу нашега срца ико други сједи, ико други да заузме то мјесто. Било шта да је у питању. Да ли је то материјално богатство или било шта од овога свијета што пролази и пропада. Него да на пријестолу нашег срца једино буде мјеста за нашег Господа. Да њега изнад свега свим својим бићем, срцем, умом и душом својом љубимо, и да се трудимо, живећи хришћанским врлинским животом, да себе, цијело биће своје, богатимо изнад свега Богом. Јер само је истинско богатство имати Бога у срцу своме. Богатство које неће пропасти и које неће иструлити.
А Богу на свим другим даровима да благодаримо. Јер онај коме је Господ дао да има материјалних добара, може то да искористи и те како на своје спасење. Тако што ће помоћи потребитима, што неће дозволити да његовим срцем овлада то богатство које, ако га тако он у срцу своме држи, постаје терет. И своје срце и своју душу затвориће и за Господа и за ближње своје. Зато, са оним што нам је Господ дао, да мудро управљамо и да се трудимо изнад свега да себе богатимо Богом“, поручио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
