Своје текстове о Десанки Максимовић професор Сувајџић објединио је у књизи СУНЦЕ СИЈА (фолклорни и митски обрасци у поезији Десанке Максимовић) која је објављена три деценије од одласка песникиње, и посвећена професору Слободану Ж. Марковићу и осталим ауторовим колегама који су Десанкину Задужбину и Књижевну награду са њеним именом установили и на достојан начин позиционирали у српској култури.
Професорови текстови огледају се у обиљу Десанкиног песништва раскошне лепоте, милине и сете, језичке виртуозности, анализе се тичу митско- фолклорне старине и архетипске симболике, Десанка укршта паганско и хришћанско у својој опчињености човеком и природом, и можда највише у свему настоји да изрази „муку“ коју је професор Бошко Сувајџић овако исказао: „КАКО АРТИКУЛИСАТИ БОЛ И УЧИНИТИ ПОДНОШЉИВОМ ЛЕПОТУ? ЧИМЕ ОПИСАТИ СВЕТ КОЈИ СЕ НАЗИРЕ ИЗА ЧОВЕКОВОГ УМНОГ ПОГЛЕДА…“
Аутор: Спиридон Булатовић
