Свој књижевни опус (песме, прозу и једну антологију) госпођа Марковић је готово у целини посветила завичају: Призрену и српском егзодусу из свога Јерусалима чије светиње и данас гледају на милост и немилост светских харачлија.
Чули смо неколико сонета Леле Марковић и одломке из путописа писаца који су у избору наше саговорнице и Радмиле Стојковић-Кнежевић уврштени у антологију “Призрене Стари” као у најфинију ризницу записа о слави царског града.
Аутор: Спиридон Булатовић
