Povodom slave manastira Slanci – praznika Prenosa moštiju Svetog arhiđakona Stefana, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je Svetu liturgiju u ovoj svetinji iz 13. veka, uz sasluženje Preosvećenog vikarnog Episkopa lipljanskog Dositeja, sveštenstva i đakonstva i brojnog naroda koji je ispunio ovu drevnu svetinju.
U besedi Patrijarh je istakao da je „Sveti Stefan arhiđakon i prvomučenik bio čovek vere i čovek ljubavi“ – čitavim svojim bićem je imao poverenje u Gospoda, čitavim svojim bićem Ga je voleo, i zato nije bilo moguće da mrzi bilo koga, pa čak i onda kada su ga ubijali. Na nepravdu nije uzvraćao osvetom, već je na mržnju odgovorio ljubavlju i molitvom.
„Slaveći Svetog Stefana, a i kad slavimo svetitelje Božije uopšte, mi dobro znamo da se, slaveći ih, njima zapravo molimo. Molimo se njima da nas Gospod pomiluje, ali isto tako trudimo se, njihovim molitvama i svojom skromnom i slabašnom voljom, da se ugledamo na njih, da nam oni budu uzor“, rekao je Patrijarh.
Vera jeste poverenje u Boga, poverenje u to da nas On voli i rukovodi našim životima. On bolje zna šta je za nas i naše spasenje. Vera je preduslov, to je prostor i mesto koje mi ustupamo ljubavlju, verom i nadom da može da dejstvuje ljubav, sila, snaga i blagodat Božija. Zato se takvom verom mogu premeštati gore i zato može biti savladan svaki neprijatelj.
Danas slavimo onoga koji je prvi u ljudskom rodu pokazao i projavio takvu veru – veru koja je svedočenje da je Gospod Hristos naš Spasitelj. Danas slavimo Svetog Stefana, arhiđakona i prvomučenika.“ On je imao veru koja je poverenje, a to, kako je naglasio Patrijarh, znači veru koja je praktičan život.
Na kraju bogosluženja, usledio je litijski ophod oko hrama, a zatim su osvećeni slavski darovi.
Njegovoj svetosti Patrijarhu sasluživali su Episkop lipljanski Dositej, iguman manastira jeromonah Stefan, jeromonasi Irinej i Andrej, prezviter Bogoljub Ostojić starešina Saborne crkve u Beogradu, jerej dr Vladan Tatalović, profesor na Pravoslavnom bogoslovskom fakulteta i protođakon Radomir Vrućinić, rektor Bogoslovije Svetog Save u Beogradu.
Manastir Svetog arhiđakona Stefana, poznat kao manastir Slanci, nalazi se kod istoimenog naselja u blizini Beograda. Reč je o metohu manastira Hilandara i arheološkom nalazištu, zbog čega je manastirski kompleks zaštićen kao kulturno-istorijski lokalitet.
Nije pouzdano utvrđeno kada je manastir podignut i ko je bio njegov ktitor. U turskim dokumentima iz 1560. godine pominje se kao „manastir Vavedenje kod sela Oršljan“, sa jednim kaluđerom, dok ga narodno predanje vezuje za Nemanjiće: prema jednoj verziji osnovao ga je Sveti Sava, a prema drugoj kralj Dragutin. Manastir je doživeo procvat u vreme despota Stefana Lazarevića i Đurđa Brankovića, a prema predanju tada je dobio i časticu moštiju Svetog arhiđakona Stefana, čiji praznik danas proslavlja kao svoju slavu.
Posle osmanskih osvajanja u 16. veku usledio je težak period, ali su monasi nastavljali da se vraćaju i obnavljaju svetinju. Obnova manastira započeta je 1961. godine, kada su podignuti novi hram, konaci i kapela, prema opisima starog hrama sačuvanim u istorijskim izvorima. U temelje hrama i konaka položene su povelje kojima je manastiru poverena misija metoha Hilandara – da se u njemu pripremaju mladi monasi za podvižnički život u Svetoj Gori.
Izvor: TV Hram
