Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je danas, na praznik Svetog apostola i jevanđeliste Marka, Svetu arhijerejsku liturgiju u Crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu, uz sasluženje Episkopa umirovljenog kanadskog g. Georgija, brojnog sveštenstva i đakonstva. Tokom Liturgije Njegova Svetost je odlikovao sveštenika Branislava Borotu pravom nošenja naprsnog krsta.
Patrijarh je u besedi istakao da treba da budemo Hristovi ljudi, ljudi Crkve, po uzoru na Svetog jevanđelista Marka, koji nije žalio svoj život, već je postradao za Hrista i ostavio nam Jevanđelje, prvo napisano Jevanđelje.
„Svi smo pozvani da budemo apostoli, skromno i smireno“, poručio je patrijarh.
”Svako od nas nosi u sebi potrebu i čežnju da život ima smisla, da bude ispunjen radošću, ljubavlju i svakim dobrom. Život može biti istinski ispunjen jedino ako ima smisla, a taj smisao ne zavisi od spoljašnjih okolnosti ni od drugih ljudi. Ne postoji čovek, od postanka sveta do danas, niti će postojati do kraja istorije, koji može sam da izmisli ili stvori smisao. Nijedna ljudska delatnost ne može biti temelj konačnog smisla”, kazao je patrijarh.
Patrijarh je dodao da smisao ne zavisi od toga kako funkcioniše svet oko nas.
”Smisao ne zavisi od toga da li sve oko nas funkcioniše bez problema i iskušenja, niti od toga da li postoje teškoće, stradanja i progoni. On ne počiva na prolaznom. Istinski smisao može biti samo onaj koji je bespočetan i beskrajan. Ljubav, radost i lepota imaju punoću samo ako su večne. A mi dobro znamo da svaki čovek ima svoj početak i svoj kraj, i da naš početak ne zavisi od nas.”
Naglasio je da smisao dolazi od Boga.
”Smisao dolazi kao Bogočovek – Hristos, koji sebe daruje kao punoću života. On se ne nameće čoveku, ali je potrebno da mi napravimo iskorak ka Njemu, a to već zavisi od nas. Ne postoji nijedno pitanje niti problem koji nema smisao i koji se, u slavu Božiju, ne može prevazići na naše spasenje. Potrebno je da budemo istinski, autentični i pravi ljudi. Gospod neće pitati nikoga od nas šta se sve dešavalo oko nas.”
Njegova Svetost je poučio da iako svet u zlu leži, glavno pitanje je da li ćemo biti ljudi koji se upodobljavaju Bogu – ljudi Božiji.
”Hoćemo li biti ljudi Jevanđelja, ljudi vere i ljudi Crkve, a ne samo oni koji formalno i nominalno pripadaju nekom narodu? Velika je radost kada se sabiramo u hramu Božijem i slavimo Vaskrsenje Hristovo, ali je to ujedno i velika odgovornost. Zato imamo smisao, jer je Gospod došao da svojim Vaskrsenjem iz mrtvih učini za nas ono što mi sami ne možemo. Jednim iskrenim „hoću“ i „želim“, utemeljenim na veri, sve to može postati naša tekovina. Takvi su bili i ugodnici Božiji kojima je posvećen ovaj hram, jedno od najlepših mesta u Beogradu.”
”Što su više otvorene i probuđene oči koje gledaju okom hrama – ono što je u nama i oko nas – to je i naš pogled prosvećeniji. Ako smo sa Hristom pobedili đavola, ko nam onda šta može”, zaključio je Patrijarh srpski Porfirije.
Na kraju, osvećeni su slavski darovi i prelomljen je slavski kolač.
Nakon Svete Liturgije usledio je kulturno-umetnički program inkluzivnog hora Ison iz Novog Sada, koji čine deca sa posebnim blagoslovom, od kojih je pola dece bez roditelja.
Izvor: TV Hram
