Beseda Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održana 3. avgusta 2025. godine u Sremskim Karlovcima povodom Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u „Oluji“ pre trideset godina
Vaša visokopreosveštenstva, Vaša preosveštenstva, uvaženi gospodine predsedniče Republike Srbije, uvaženi gospodine predsedniče Republike Srpske, svi po činu i redu, braćo i sestre,
U Sremskim Karlovcima, svedoku naših uspeha i naše slave, ali i odredištu mnogih naših stradanja i seoba, večeras nas je sabrala ljubav prema onim našim mučenicima, srodnicima, susedima i zemljacima, koji su tokom strašnog progona sa svojih vekovnih ognjišta, sa prostora Dalmacije, Like, Korduna i Banije, avgusta 1995. godine izubili nevino živote.
Sabrala nas je ljubav prema onima na čijem primeru se, po ko zna koji put u našoj istoriji, ispunila reč cara Davida, koji bolno vapije Gospodu našem: Zbog tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje (Ps 44, 22), ali sabralo nas je i sveukupno iskustvo našeg naroda koji je sudbonosno progovorio ustima besmrtnog Njegoša: Krst nositi, nama je suđeno! ali i dodao: Vaskrsenja ne biva bez smrti!
Svih njih se ovde večeras molitveno sećamo, moleći se Hristu, najvećem mučeniku pod suncem, da im daruje Carstvo svoje, ali moleći se i sa njima, kao onima koji su poneli krst mučeništva na Golgotu, za mir u nama i među nama, za mir u čitavom svetu.
Ovde nas je sabrala želja da molitveno pamtimo nevine žrtve i stradalnike iz našeg roda, a ne da zlopamtimo.
Ova stradanja, kao i sećanja na sve gorke epizode naše mnogostradalne istorije koja je od vremena propasti carstva srpskog pa do naših dana imala vrlo kratke vremenske periode mira i blagostanja, treba da nas, kršteni narod, opet i opet vrate sebi, da nas okrenu Bogu i upute jedne ka drugima kao braći i sestrama među sobom. Treba da nas uvedu u istinsko, dublje razumevanje i usvajanje reči Hristovih: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe (Mt 22, 39), pa i dalje i više od toga: Ljubite neprijatelje svoje (Mt 5, 44).
I večeras zapovest o ljubavi dozivamo ne samo u sećanje nego i u srca naša. Mi, nažalost, znamo da je retko ko među nama sposoban da voli protivnike, neprijatelje svoje. To mogu samo ohristovljeni ljudi Božji, svetitelji Božji. Ipak, baš zbog toga, na današnji dan osećam dužnost i odgovornost da sa trona Svetog Save pozovem sve nas, njegove duhovne potomke, da imajući u vidu svete reči Hristove Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe ne dozvolimo da nam postane normalno ono što nam se, bojim se, često dešava, a to je da nam pravilo postaje – Mrzi bližnjega svoga. Jer mržnja rađa mržnju i sve bez izuzetka uvodi u spiralu zla u kojima svi postajemo gubitnici.
Zapovest Božja o ljubavi nije apstraktna. Ona nas upućuje na naše konkretne bližnje sa kojima živimo. Stoga, ljubav dugujemo jedni drugima, pre svega u porodici, u braku, prema supružnicima, roditeljima i deci, braći i sestrama, u komšiluku, na poslu, u školi, prema sugrađanima, prema svome narodu i sunarodnicima. Tek zavolevši sve svoje bližnje, sa kojima neposredno delimo dar života, imajući mir sa njima, blagodaću Božjom postajemo sposobni da volimo sve ljude kao svoju braću i da imamo mir sa svima ma koliko bili različiti i udaljeni od nas.
Zato ponavljam i ponoviću: Molim se Gospodu i pozivam sve u ovom času velikih iskušenja kroz koja prolazi čitav svet, pa i naš narod, da svi, bez izuzetka, budemo iznad bilo kakvih uskih i sebičnih, a naročito ideološki motivisanih interesa i da se u duhu naše hrišćanske, pravoslavne sabornosti izdignemo iznad podela i razdora.
Pozivam vas ne svojim rečima pre svega, nego rečima velikog i svetog apostola Pavla, koji preklinje u svoje vreme hrišćane u Korintu opomenom: Molim vas pak, braćo, imenom Gospoda našega Isusa Hrista da svi isto govorite, i da ne budu među vama razdori, nego da budete utvrđeni u istom razumu i istoj misli. Jer sam čuo za vas, braćo moja, da su među vama svađe (1Kor 1, 10–11).
Ta reč apostola Pavla jeste i danas reč Crkve Hristove, reč Crkve Svetosavske, reč koja uvek poziva na razumevanje, na mir i ljubav među braćom. A iznad svega, braćo i sestre, sam Gospod Isus Hristos nas poziva da verom u Njega svi jedno budemo (Jn 17, 21), da budemo jedno u dobru i u vrlini. To praktično znači da smo potrebni jedni drugima, da ne možemo jedni bez drugih, da treba da praštamo i tražimo oproštaj jedni od drugih, da ne budemo isključivi među sobom, već da otvorimo svoje srce jedni za druge, da znamo da niko nije višak i da je svako dragocen, da živimo jedni za druge, a ne samo jedni pored drugih, da budemo trpeljivi jedni prema drugima, saosećajni, solidarni i milosrdni jedni prema drugima, da čuvamo hrišćansko i ljudsko dostojanstvo jedni drugima i činimo čašću jedni druge većima. Jednom rečju da svako od nas bude bolji Bogu i da bude bolji bližnjem kako bi nam kao jednom narodu bilo bolje. To mora biti naš izbor ako želimo da se i dalje nazivamo i budemo deca Svetog Save.
Pomolivši se opet i opet za našu braću i sestre postradale tokom nesrećnih avgustovskih dana 1995. godine, ali i za sve vas koji ste pre ravno trideset godina napustili svoja vekovna ognjišta i krenuli u nepreglednim kolonama put Srbije i Republike Srpske, put slobode očekujući bratski zagrljaj, završimo i ovom prilikom ovo naše slovo molitvenim vapajem blaženopočivšeg patrijarha Pavla:
„Gospode Isuse Hriste, Bože naš, primi ovo naše usrdno moljenje i oprosti nam sagrešenja naša. Pomozi nam, Ti, koji si radi spasenja sviju pošao na krst i smrt pretrpeo, da i među nama i u celom svetu mržnja ustupi mesto ljubavi, nemir – miru, žalost – radosti, da tih i miran život provedemo kao ljudi Tvoji i braća među sobom. Gospode mira i ljubavi, pomozi nam da se na put Tebi vratimo. Sačuvaj zemlju našu i narod od nepravde, nasilja, međusobne zavade i nesloge, i nemoj ukloniti svetnjak Crkve naše ispred Sebe. Jer si Ti Bog milosti, dobrote i čovekoljublja, i Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.“
Neka je večan pomen svoj našoj braći i sestrama koji su nevino postradali u strašnom i nebivalom progonu sa svojih vekovnih ognjišta, progonu nazvanom „Oluja“. Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
Izvor: SPC
