Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je načalstvovao 9. avgusta 2025. godine, na praznik Svetog velikomučenika Pantelejmona, Svetom liturgijom u crkvi podignutoj u čast tog divnog Božjeg ugodnika u Mirijevu.
Besedeći blagočestivom narodu sabranom u hramu, čiji su temelji započeti 2002. godine ugradnjom posebno obrađenog granitnog kamena donesenog iz manastira Hilandara, Svetejši Patrijarh je poručio:
– Slava velikomučeniku Pantelejmonu, svetitelju Božjem! Slava Bogu u čiju slavu podižemo ovaj hram, ovo mesto na koje se okupljamo i sabiramo svi mi koji verujemo u jednog Gospoda Isusa Hrista, koji je Sin Božji, i u Oca Njegovog i u Duha Svetog. Sabiramo se da bismo stojeći pred lice Božjim, s Njim postali jedno u svetoj tajni Pričešća, ali i među sobom postali jedno telo i jedan organizam. Sabiramo se da bismo se molili Njemu, Gospodu našem, za spasenje svoje, za spasenje svojih bližnjih, da bismo se molili za mir, kako i velimo na samom početku Svete liturgije, za spasenje čitavog sveta, pa i za mir naš, za mir u nama i za mir među nama.
Podsećajući da zbog toga što znamo da sve što je dobro i što je vrlina jeste dar Božji i da od Njega dolazi, isto tako znamo da sve što je Njegovo i što od Njega dolazi jeste savršeno, Patrijarh je naglasio:
– Bog je apsolutno savršenstvo iznad svakog zamislivog nama savršenstva i dobra. Njemu se ništa dodati ne može, kao što Mu se sa druge strane ne može ni oduzeti. Mi samo možemo biti udostojeni Njegovom blagodaću i ljubavlju da nam se ponešto odškrine u našem srcu, u našoj duši onda kada idemo putem smirenja i podviga do onoga što je Božja istina. Ni Njegovoj Crkvi se ništa ne može ni dodati, a ni oduzeti.
– Otuda su često pogrešne predstave – ponekad su one i zlonamerne – koje kažu da treba osavremeniti Jevanđelje, da Crkvu treba osavremeniti, da reč Hristovu treba osavremeniti, kao da Crkvi bilo šta nedostaje, kao da Jevanđelju Njegovom bilo šta nedostaje, kao da ima nešto što u Crkvi ne postoji, a tiče se spasenja i večnosti, ili, pak, kao da postoji nešto što je višak, pa to treba odstraniti – istakao je Svetejši i podsetio:
– U svim vremenima su postojali oni koji su smatrali da Crkvu treba uskladiti sa duhom vremena, a to znači uskladiti Crkvu sa svojim kalupom i smestiti u svoju meru ono što je nesmestivo i ono što postoji da bi svakog od nas pojedinačno, kao i čitav svetu, uvelo u tajnu života iznad vremena i prostora, tj. u tajnu večnosti, a to znači u tajnu neraskidive zajednice sa Bogom.
– Crkva je večna jer je Gospod, kao Glava njena, večan. On je iznad vremena i prostora. Crkva ne postoji da bi se prilagođavala svakom aktuelnom duhu vremena, nego postoji da bi duh vremena preobrazila, da bi zagrlila i prožela duh vremena ili svako vreme i sve pozvala i uvela u preobražaj. U tom smislu ne postoji niko ko može biti iznad Crkve, ili levo, ili desno, ili ispod Crkve. U svakoj od tih varijanti, taj neko koji sebe postavlja iznad Crkve on je kao da je levo, i desno, i ispod, i izvan Crkve i ništa joj ne može ni dodati, ni oduzeti – zaključio je Svetejši Patrijarh, kome je na Svetoj liturgiji sasluživao Preosvećeni Episkop moravički g. Tihon sa sveštenim bratstvom mirijevskog hrama Svetog Pantelejmona.
***
Letopis crkve Svetog Pantelejmona u Mirijevu beleži da je temelje novog hrama osveštao Patrijarh srpski Pavle 9. jula 2005. godine, koji je juna 2006. godine, na dan Svetih cara Konstantina i carice Jelene, služio i prvu Svetu liturgiju i osveštao krstove. Zvona hrama je osveštao Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije posle Svete liturgije služene na dan hramovne slave 2007. godine. Redovan bogoslužbeni život hrama započet je Svetom liturgijom koju je na dan Svete Petke 2007. godine služio prota Miodrag Bašović.
Izvor: SPC
