Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, 28. avgusta 2025. godine, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio Svetu liturgiju u manastiru Rakovici.
Posle čitanja svetog Jevanđelja Svetejši Patrijarh je besedio o značaju Presvete Bogorodice, ističući Njenu ulogu kao Majke svih vernika i Lestvice koja spaja nebo i zemlju. Naglasio je da je Bogorodica svoje biće učinila najsvetijim prestolom, a kroz smirenje, veru i poverenje u promisao Božji postala je najuzvišenije biće kroz koje Bog govori nama, a i mi Njom govorimo Bogu:
– U nekoliko reči bi mogla stati priča o Presvetoj Bogorodici: Ona je sva vera, Ona je sva molitva, Ona je sva smirenje i sva poverenje u promisao Božji, u silu Njegovu, u ljubav Njegovu, u to da je sve u Njegovoj ruci i da On sve može, i ono što mi ne možemo ni da zamislimo, niti da pojmimo, niti svojim rečima da opišemo. Ona je jedamput za svagda opredelila Njenu decu, hrišćane, a to je: Neka bude po reči Tvojoj (Lk 1,38).
Govoreći o odnosu prema majkama, Njegova Svetost je istakao da primer Gospoda Hrista, koji je tokom stradanja na krstu poverio svoju Majku Svetom Jovanu Bogoslovu, treba da bude podstrek svakom od nas da se brinemo o svojim majkama, sestrama i kćerima. Naročito je skrenuo pažnju na veliki broj samohranih majki i žena koje trpe nasilje u Srbiji i pozvao da tom problemu pristupimo odgovorno i jevanđeljski:
– Molitva Presvete Bogorodice ima odjeka u uhu Božjem, a u sebi obuhvata svakog od nas, zato se Njoj i molimo, ali molimo se i Njenom Sinu koji je voleo svoju Majku do te mere da treba da bude svakom od nas primer za ugled. Gospod naš Isus Hristos je pokazao kakvi treba da budemo prema majkama, prema ženama uopšte. Odlazeći od nas, kada je raspet, On se brine o čitavom svetu, to raspeće je za sve nas, ali posebno stavlja naglasak brigom o Majci svojoj i poverava je Svetom Jovanu da je čuva, da brine o Njoj. Taj primer Gospoda treba da bude podstrek i svakom od nas, da brinemo o svojim majkama i o svakoj ženi. Naročito treba da se brinemo o svojim majkama mi u Srbiji, jer – ako je tačan podatak koji je došao do mojih ušiju – u Srbiji ima 320.000 samohranih majki. Postavlja se pitanje gde su ti muškarci, gde su ti očevi i gde su ta braća? Posebno na današnji dan, kada se obraćamo Presvetoj Bogorodici, treba da otvorimo svoja srca u odnosu na majke, sestre i kćeri. Jer ne samo da je toliki broj samohranih majki među nama, nego je i toliko žena, koji broj ne znamo, a koje trpe raznovrsno nasilje – rekao je Njegova Svetost Patrijarh Porfirije.
Predstojatelju Srpske Pravoslavne Crkve su sasluživali: preosvećena gospoda vikarni episkopi remezijanski Stefan, jenopoljski Nikon i moravički Tihon; protojereji-stavrofori Branko Mitrović i Jan Zuzulak iz Pravoslavne Crkve Čeških zemalja i Slovačke); protonamesnici Goran Mišanović i Aleksandar Milutinović; jerej Dejan Mandić; protođakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić i Sava Topalović; kao i đakon Vasilije Perić.
+++
Podizanje manastira Rakovice, posvećenog Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, narodno predanje smešta u vreme vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. Međutim, savremena istraživanja navode na drugačije podatke. Najstariji pisani dokument, u kome se pominje manastir Rakovica, pod imenom Racauicense monasterium, nalazimo u putopisu Feliksa Petančića iz 1502. godine, a koji je štampan u Beču 1522. godine. I turski izvori ga pominju u popisu iz 1560. godine među ostalim crkvama i manastirima u okolini Beograda. U mnogome pomaže rešavanju pitanja nastanka manastira povelja vlaškog vojvode Konstantina Brankoveana – Besarabe izdata manastiru Rakovici, za koji kaže da je „sazidan i iz temelja podignut od strane dobrog hrišćanina, počivšeg Radula vojvode, koji je proteklih godina bio gospodar ove zemlje (vlaške)“. Tokom istorije je postojalo više vlaških vojvoda sa ovim imenom, tako da je diskutabilno ko je ktitor. Uzevši u obzir istorijske prilike i odnose između Srba i Rumuna, verovatno da je u pitanju bio vlaški vojvoda Radul Prvi Crni (oko 1377-1385), zet kneza Lazara. Dakle, na osnovu ovog podatka možemo da izvedemo zaključak da je manastir nastao tokom vladavine kneza Lazara.
Zbog čestih turskih pljački, manastir je krajem 16. veka premešten sa prvobitne lokacije na sadašnje, skrovitije mesto. Tokom narednih vekova više puta je stradao u ratovima. U austrijsko-turskim ratovima monasi su bežali u Srem, manastir je pljačkan i paljen, a iguman Sofronije je 1790. godine surovo pogubljen. Uprkos tim stradanjima, Rakovica je uvek obnavljana i nastavljala život.
Veliku obnovu doneo je knez Miloš Obrenović, koji je 1822. godine sagradio konake i trpezariju, a manastir je ostao vezan za celu njegovu porodicu. U manastiru su sahranjeni članovi dinastije Obrenović i ustanički junak Vasa Čarapić. Posebnu ulogu Rakovica je imala i u prosveti. U njemu je otvorena prva monaška škola u Srbiji i pokrenuta crkvena štamparija, a u XX veku u manastiru je bila smeštena Beogradska bogoslovija. U manastirskoj porti su sahranjeni srpski patrijarsi Dimitrije (1920-1930) i Pavle (1990-2009).
Izvor: SPC
