Na svečanosti održanoj 21. decembra 2023. godine u Biblioteci Saveza slepih Srbije, Njegovoj svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju uručena je zahvalnica Saveza slepih Srbije za podršku tom udruženju koje okuplja preko dvanaest hiljada slepih i slabovidih osoba u našoj zemlji.
Primajući priznanje iz ruku predsednika Saveza slepih Srbije g. Milana Stošića, Njegova svetost je istakao da su uručena priznanja pre svega „izraz ljubavi prema našoj Crkvi, a onda i izraz poštovanja moje malenkosti.“ Patrijarh je obraćajući se okupljenima pojasnio da u Jevanđelju stoji da smo jedni drugima dužni ljubav, te da ako je nešto bilo dobro u odnosu Crkve prema Savezu slepih Srbije, onda je to pre svega Božje delo, a ne naše.
– Dug nam je da činimo ljubav, a kad taj dug ostvarujemo onda je Bog među nama – pojasnio je Svetejši i naglasio da nezavisno od naših fizioloških pretpostavki, kapaciteta i mogućnosti, nezavisno od fizičkih spodobnosti koje imamo, kada govorimo o onome što je najvažnije i suštinski organ svakog čoveka, moramo podvući reč ljubav. – Ljubav je organ, metod i način koji nam nudi znanje, koji nas vodi u spoznaju. Onaj koji je lišen ljubavi ili koji ima deficit ljubavi, taj je naprosto lišen i mogućnosti da dođe do istinskih uvida i spoznaje po bilo kojoj temi, pojasnio je Patrijarh Porfirije.
Njegova svetost je istakao da je u prijatnim i prijateljskim susretima sa ljudima iz saveza susreo one koji neuporedivo šire, uzvišenije i dublje spoznaju suštinu, čak i od ljudi koji imaju kapacitet spoljašnjeg gledanja, upravo zato što je glavni organ gledanja ljubav prema drugom, a ne samo fiziološki vid. Na kraju, Patrijarh je blagoslovio sve napore i rad ljudi iz Saveza slepih Srbije, očinski ih podsećajući da je najvažnije i najsuštinskije gledanje – gledanje srcem, gledanje ljubavlju, „jer je to kompas koji će nam osigurati siguran put i osposobiti nas da nikada i nigde ne zalutamo“.
Beseda Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održana 21. decembra 2023. godine prilikom dodele zahvalnice Saveza slepih Srbije
Priznanje koja ste nam danas uručili izraz su vaše ljubavi pre svega prema našoj Crkvi, a onda i poštovanja moje malenkosti. U Jevanđelju stoji da smo jedni drugima dužni ljubav, tako da ako postoji išta što smo i mi učinili kao doprinos vašem Savezu onda je to sa jedne strane izraz naše obaveze, ali još više, i pre svega i iznad svega, ako je nešto u tome bilo dobro onda je to Božje, a ne naše. Za svakog od nas treba da važi, ili da se bar trudimo da budemo na toj smernici, a to je da ako ima išta dobro što mislimo, govorimo i činimo onda je to od Boga. Onda kada je dobro odsutno iz naših misli, iz naših reči i iz naših postupaka onda je to zasigurno od nas. Dug nam je da činimo ljubav, a kad taj dug ostvarujemo onda je Bog među nama.
U isto vreme nezavisno od naših fizioloških pretpostavki, kapaciteta i mogućnosti, nezavisno od fizičke spodobnosti koje imamo, kada govorimo o onome što je najvažnije i suštinski organ svakog čoveka moramo podvući bezbroj puta reč ljubav. Ljubav je organ, metod i način koji nam nudi znanje, koji nas vodi u spoznaju. Onaj koji je lišen ljubavi ili koji ima deficit ljubavi, taj naprosto je lišen i mogućnosti i da dođe do istinskih uvida i spoznaje po bilo kojoj temi. Naravno, kada govorimo o ljubavi mi ne govorimo o jednoj konstanti koja se može sama po sebi postići, nego o dinamici našeg unutarnjeg života. Imati ljubav znači čeznuti za ljubavlju i truditi se, pored svih svojih slabosti koliko god da je to moguće, da ispunjavamo dug ljubavi.
Posebno bih podvukao, ono što sam govorio u drugoj prilici kada smo se sreli, da je ljubav, pored toga što je organ spoznaje, i organ sinonima spoznaje viđenja. Vidi onaj koji se trudi da ima ljubavi, a onaj koji bira za cilj svog života da sve njemu služi, onaj koji nema prostora u svojoj duši za drugog čoveka, onaj koji je zatrovan samoljubljem i egoizmom, on ima pomračen vid. I ma koliko mu bilo fiziološko oko bistro, mi sa punim pravom i u najdubljoj suštini možemo reći da je on lišen vida, jer mi vidimo ljubavlju, ali ne samo ono što su obrisi, što je forma, što je spoljašnje, nego ljubavlju imamo uvid u samu suštinu postojanja, u smisao života. Ljubavlju prema drugom čoveku, ali i prema Bogu, mi otvaramo svoju dušu i svoje srce tako da ono može u sebi da smesti svakog čoveka, ali i čitavu tvorevinu. Zato u susretu sa članovima ovog Saveza sa dubokim ganućem moram da kažem da sam sreo mnogo mnogo više ljudi koji neuporedivo dublje, više i šire vide, imaju neuporedivo širu, uzvišeniju i dublju spoznaju onoga što je suština i smisao postojanja od mnogih i mnogih koji imaju kapacitet i sposobnost spoljašnjeg gledanja.
Neka sve vas Gospod blagoslovi, neka blagoslovi vaše napore i trudove i da vama i svima nama podari to najvažnije i najsuštinskije gledanje, gledanje srcem, gledanje ljubavlju, jer je to kompas koji će nam osigurati siguran put i osposobiti nas da nikada i nigde ne zalutamo. Neka su vam srećni predstojeći praznici i blagoslovena Nova godina, ali i praznik Rođenja Hristovog. Živeli na mnogo godina!
Izvor: SPC
