Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, koji je danas 16. novembra 2021. godine, sa više arhijereja SPC služio svetu Liturgiju u Sabornom hramu sv. Georgija u Novom Sadu, proizneo je besedu po čitanju svetog Jevanđelja. Izrazivši posebnu duhovnu radost zbog dolaska u prestoni grad Bogom spasavane Eparhije bačke SPC, Patrijarh je rekao da „Novi Sad zaista jeste Srpska Atina u svakom smislu te reči – i hrišćanski, pravoslavni grad, grad svetog Georgija“. A sveti Georgije je, naglasio je Svjatjejši, „od najranije mladosti svoje utemeljio svoj život, našao smisao u Hristu i naravno da nije pristao da goni hrišćane, već je naprotiv sve što je imao, podelio siromasima i svojim slugama i javno pred carem ispovedio Gospoda živog“.
Sveti Georgije je „snagu dobio odozgo, istrpeo sva mučenja“ rekao je Patrijarh Porfirije koji je naglasio da se svetitelj nije „suprotstavljao caru da bi pokazao inat i svoj kapric, jer inat je često prožet agresijom, netrpeljivošću, mržnjom“, a ta osećanja „nisu nešto što je izraz Jevanđelja Hristovog, što je izraz etosa, načina postojanja i života hrišćanina“. „Sveti Georgije i kada je stradao i kada je bio proslavljan, bio je ispunjen krotošću, mirom i smirenjem i kakav je bio on, takvi su bili brojni kroz istoriju hrišćanski mučenici“, rekao je Patrijarh Porfirije podsetivši na strašno stradanje sv. Vukašina iz Klepaca, kome je zlotvor odsecao deo po deo tela – „On što je bio siromašniji za još jedan deo tela, sve je smireniji, sve je ispunjeniji ljubavlju i smirenim, krotkim i tihim glasom samo ponavlja reči ‘samo ti dijete radi svoj posao'“, podsetio je Patrijarh Porfirije i nastavio:
„Hrišćanska vera, pravoslavna vera jeste vera mučenika, ali ne samo mučenika koji stradaju u telesnim stradanjima, nego i vera mučenika koji su pozvani na unutarnje raspeće, na unutarnje stradanje. Zašto? Zato što mučeništvo jeste svedočenje, opredeljenje i opredeljivanje za istinu, pravdu i lepotu kada se nađete pred izborom između istine i laži, pravde i nepravde, lepote i zla i ružnog. Mučeništvo je opredeljenje i utemeljenje naše na Hristu, dakle opredeljenje za Njega i zato je to svedočenje“, naglasio je Patrijarh srpski i podsetio da smo u današnjem Jevanđelju i čuli da ćemo biti gonjeni. „Crkva Hristova uvek je na Krstu, uvek je raspeta, uvek je proganjana i uvek je proslavljana. Uvek je u raspeću i vaskrsenju“ istakao je Njegova Svetost.
Podsetivši sabrane da ćemo za nekoliko nedelja čuti i jevanđelje koje govori o isceljenju demonizovanog Gadarinca, čuda koje je Hristos učinio, koje su svi videli, Svjatjejši je ukazao da su isti ti Gadarinci i rekli Gospodu da ide, da im ne treba. „Zašto je to i danas tako, i kada znamo i kad ne znamo“ upitao je Patrijarh i pojasnio: „Zato što čovek koji je vezan za ovaj svet, svet bez Boga, svet koji je antropocentrično usmeren, svet u kojem ne leži u temeljima Bogočoveštvo, Bogočovek Hristos. Zato što taj i takav svet ima druge i drugačije motive i ciljeve, ima drugačiji sistem vrednosti od onoga koji mi čitamo i slušamo i hoćemo da sprovedemo u svom životu, a to je sistem Jevanđelja – vrednosti koje nam se otkrivaju kroz zapovesti Božije“, ukazao je Patrijarh Porfirije.
Dakle ovaj sistem vrednosti nema kao glavni princip dve glavne zapovesti Božije, to je sistem „koji nema u svom kodeksu rečenicu „ljubi neprijatelje svoje“, naglasio je Patrijarh srpski i nastavio: „Naprotiv – ovaj sistem vrednosti koji je čovekocentrično orijentisan poziva na to da svaki pojedinac sve podredi sebi, da uzvraća merom za meru u najboljem slučaju, a još češće da hoće i ono što mu ne pripada. To je sistem vrednosti koji propoveda princip ‘cilj opravdava sredstvo’, sistem vrednosti koji kaže ‘sve ti je dozvoljeno i čini ono što misliš da je ispravno’ jer je to izraz slobode“. „Ali“, nastavio je Patrijarh Porfirije, „taj sistem nije svestan da je moderni čovek i čovek uopšte, bez Boga ostrašćen, egoista, samoljubiv i da bi bio slobodan, najpre treba da se oslobodi strasti i greha. Treba da se oslobodi gordosti, egoizma i samoljublja da bi uopšte upoznao smisao i tajnu života, da bi prepoznao drugog čoveka jednako vrednog sebi, da bi znao da sve što čini – Bogu čini. Da bi znao da će Bog pitati šta je on činio drugima a ne oni njemu“.
„Dakle, nemojte da se čudite ni danas kada nas prozivaju za razne stvari koje se ne uklapaju u poredak ovoga sveta“ rekao je u nastavku besede Njegova Svetost, dodavši da nas „prozivaju jer Jevanđelje Hristovo podseća na to da je zlo – zlo, da je greh – greh“. „Jevanđelje Hristovo je ogledalo u kojem i kad neće, čak možda još više kad neće da se vide i pogledaju u sebe ljudi koji neće Hrista, osećaju u dubinama svojim tu tajnu, ona ih žulja, ona im smeta“ pojasnio je Patrijarh Porfirije i ukazao da nas zato danas jevanđelista Luka „zapravo hrabri – da je jedini istinski put biti svedok Hristov“.
Njegova Svetost naglašava da je „jedini istinski put – put ljubavi prema Bogu i prema bližnjima. Nisu odgovorni oni koji neće Boga za nas, ali mi za njih jesmo i zato naša molitva, naš podvig, naša vera, treba iz dana u dan da se produbljuju, da nas snaže, da budu putovođe i svetlost u našem životu i“, dodaje, „u mraku ovog modernog sveta“.
Taj svet će nas i danas „hvaliti onda kada imaju utisak da eto i mi živimo u duhu ovoga vremena“ rekao je Patrijarh Porfirije u nastavku ukazujući da je mnogima neobično da hrišćani nešto čitaju i znaju, da se razumeju u umetnost i nauku, da su „začetnici svakog istinskog progresa“. „Ne postoji ni jedna oblast ljudskog delovanja u kojem se čovek proslavio a da ona nema svoje seme, svoj podstrek, u Crkvi Hristovoj“ naglasio je Patrijarh Porfirije podsetivši najpre na Svetoga Savu koji je „vodio računa i o duhovnom i o materijalnom, u svojoj brizi o svom narodu“, ali i da je Crkva u Mitropoliji Karlovačkoj podigla i Bogosloviju i Gimnaziju u isto vreme, dve najstarije škole u srpskom narodu. „Pa naravno da smo mi uvek savremeni, ali u ovom svetu ne postojimo i ne želimo to da činimo“ rekao je dalje Patrijarh srpski i pojasnio: „Ne postojimo zbog toga da se saobržavamo svetu, da mu podilazimo, da podilazimo ostrašćenom čoveku koji je iznedrio sistem vrednosti kojem smeta Jevanđelje – nego mi molimo Boga da se preobražavamo blagodaću Njegovom“. „Preobražavanjem blagodaću Duha Svetoga, preobražavamo se, pa se onda preobražava i tvar koja je oko nas i svi ljudi“ naglasio je Njegova Svetost i zaključio:
„Neka bi Gospod dao da danas slaveći sv. Georgija, nikada i ni za šta ne ostavimo svoju veru, svoju veru pravoslavnu, veru u Gospoda živog i da, ma koliko bili slabašni i ma koliko padali – nikada se ne odričemo od jevađeljskih vrednosti, da uvek uz pomoć Božiju, kroz pokajanje, kroz spoznaju svoga pada a onda i ljubavlju Božijom, vraćamo se tim vrednostima – vraćamo se Bogu i vraćamo se sebi. Jer naš život i jeste zapravo sa jedne strane opredeljenje za Hrista, nepokolebljivo i neustrašivo, ali istovremeno po slabosti – padaćemo. Padati i vraćati se ovom prethodnom, vraćati se svome izvoru, vraćati se jednome Gospodu živom, koji je proslavljen u sv. Georgiju i koga i mi, zajedno sa njim i svima svetima, slavimo kao jednoga u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin“.
Zvučni zapis besede Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija preuzeli smo iz direktnog prenosa svete Liturgije radija „Beseda“ Informativne službe Eparhije bačke.
