Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je služio 11. maja 2025. godine, u četvrtu nedelju po Vaskrsenju Hristovom nazvanu Nedeljom raslabljenog, Svetu liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru.
– Da bismo istinski upoznali pre svega Boga kao ljubav i da bi Njegova ljubav postala naša svakodnevnica i sadržaj našega života, da bi Njegova ljubav postala za nas mogućnost da se poistovetimo sa Njim, neophodno je da i mi iskoračimo u odnosu na Njega, naravno, ne pre svega spoljašnjim držanjem pravila i zapovesti koje postoje u Jevanđelju. Pravila i zapovesti postoje da bi nam bili smernica, da bi nas upućivali, ukoliko pre toga u našem srcu postoji odluka i želja i opredeljenje naše da živimo u zajednici sa Bogom i da ta pravila i te zapovesti postavimo kao puteve svoga života – besedio je Patrijarh Porfirije i naglasio:
– Čuli smo danas priču iz odlomka iz Jevanđelja od Jovana, gde se opisuje jedan čovek koji je trideset osam godina bio oduzet, bio bolestan i dolazio u banju Vitezdu, gde se jedanput godišnje spuštao anđeo Gospodnji u banju i samo onaj koji bi prvi uspeo da dođe do vode, on bi tom prilikom bivao isceljivan. Bio bi udostojen dara Božjeg, dara isceljenja. A svake godine, budući da se znalo za čudesni događaj koji će se desiti, mnoštvo ljudi je dolazilo, nadajući se da će svako od njih biti prvi koji je ušao u banju i koji je isceljen. I evo, i ovog puta, među mnogima je jedan koji je već trideset osam godina dolazio, ali budući da ne može da se kreće i da nema snage, iako je kod njega postojala želja da bude zdrav, on nije mogao da bude isceljen, jer nije mogao da se dotakne prvi među mnogima koji su se okupili u toj banji. Gospod, videvši njegovu upornost, videvši da toliko dugo ne odustaje od želje i potrebe da bude zdrav, da bude isceljen, prilazi mu. I mogao je odmah Gospod, blagodaću svojom da ga isceli, prepoznavši želju i potrebu ovog bolesnog, međutim, Gospod ga pita: Hoćeš li da budeš zdrav? Upravo zbog toga, On, kao ljubav i kao Onaj koji ima silu i moć da isceli, hoće da pokaže da je neizmerno važno da hoćemo zajednicu sa Bogom, da ne odustajemo od nje bez obzira na prepreke, na slabost i na nemoći kojima smo često obhrvani; bez obzira na greh u kojem se nalazimo, bez obzira na zlo kojim je ispunjeno naše srce, bez obzira na sve, ipak ako u nama postoji seme koje se nije potpuno izgubilo, seme koje nije potpuno pomračeno i nije potpuno potamnelo, seme naše želje da se iščupamo iz mraka i da ugledamo svetlo zajednice sa Bogom.
Svetejšem Patrijarhu su sasluživali: Visokopreosvećeni Mitropolit banatski g. Nikanor; preosvećena gospoda vikarni episkopi jenopoljski Nikon i moravički Tihon; arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda; protojereji-stavrofori Radivoj Panić i Dimitrije Kasapis; protojerej Đorđe Stojisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; protojereji Nenad Jovanović, Dragan Šovljanski i Ivan Štrbački; jereji Miroslav Vasić, Branislav Kličković i Krsto Stanišić; protođakon Radomir Vrućinić; i đakoni Petar Kozakijević i Vasilije Perić.
Izvor: SPC
