Na praznik Sabora Svetog arhistratiga Gavrila, 26. jula 2025. godine, proslavljena je slava Svetoarhangelskog manastira u Kovilju.
Svetom liturgijom načalstvovao je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, dok su sasluživali: Njegovo visokopreosveštenstvo Mitropolit bački g. Irinej, Njegovo preosveštenstvo Episkop mohački g. Damaskin, Njegovo preosveštenstvo Episkop jenopoljski g. Nikon, arhimandrit Prokopije iz Antiohijske Patrijaršije, protosinđel Venijamin iz manastira Vavedenja u Beogradu, protosinđel Simeon iz Manastira Bukova, jeromonah Dimitrije iz Manastira Šišatovca, đakon Vasilije Perić iz Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, kao i sveštenstvo i đakonstvo Eparhije bačke.
U besedi posle čitanja jevanđeljskog odeljka, Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je sabrane poučio svetopisamskoj istini da je sva tvorevina Božja stvorena za red i poredak:
„Volja Božja je jednostavna, svakom razumljiva i izvodljiva za svakoga od nas, a zapisana je u Jevanđelju. Zato i čitamo Jevanđelje na Svetoj liturgiji, jer mesto reči Božje jeste u Svetoj liturgiji koja je sâmo carstvo Božje među nama. To je poredak, to je red u kojem treba da živimo i to je red i poredak čiji je plod mir, radost, ljubav i sve bogodolične i hristopodobne vrline o kojima govori Sveto Pismo, a najviše Sveti apostol Pavle. Oni koji su izabrali red i poredak, oni koji su izabrali da bude volja Božja i koji vide Boga kao svog Oca, Oca svih slovesnih bića i Tvorca čitavog sveta jesu sveti anđeli, a među njima Sveti arhangel Gavrilo i sve nebeske sile. Zato je njihovo služenje – služenje volji Božjoj, služenje poretku, a volja Božja jeste da služe i nama ljudima koji smo trenutno manji, ne mnogo manji od anđelâ, ali stvoreni za punoću i za večnost, stvoreni da učestvujemo u svemu onome što je Božje, a to predokušamo ovde i sada u Svetoj liturgiji, ali i kroz sveukupni naš podvig. Nema stoga većeg blagoslova i veće radosti nego da jedan manastir ima za svoju slavu Svetog arhangela Gavrila, da ima za pokrovitelja i čuvara onoga koji se jedamput za svagda i u vekove vekova opredelio da služi volji Božjoj. Ali, istovremeno, to je i primer i poziv svakoj monaškoj zajednici, pa i ovoj, da se ugleda na etos, na način života, na anđelsko opredeljenje Svetog arhangela Gavrila i svih nebeskih sila. Jer, primer za ugled monasima jesu anđeli, a monasi bi pak trebali da budu i zastupnici pred Bogom za sve ostale, verne i za čitav svet, ali i primer svima, primer svojom mišlju, svojom rečju i svojim delomˮ.
Blagoljepiju Svete liturgije pojanjem su doprineli monasi Svetoarhangelskog manastira u Kovilju, kao i članovi hora Škole crkvenog pojanja „Sveti Jovan Damaskinˮ pri Crkvenoj opštini novosadskoj, pod rukovodstvom đakona dr Vladimira Antića.
Na kraju Svete liturgije, Svetejši Patrijarh srpski je izvršio čin blagosiljanja slavskih darova i čestitao manastirskom bratstvu slavu:
„Čestitam slavu bratiji ove svete obitelji, a svi smo na neki način sabraća i sestre i ove obitelji, i svake manastirske, monaške obitelji, ali i svake hrišćanske obitelji, jer smo svi jedno u Hristu i svi smo međusobno braća i sestre. Neka je srećna i blagoslovena slava. Hvala i vladici Irineju na ljubavi i na blagoslovu da danas ovde svi budemo sabrani, a ja još jedamput želim da uvek živimo u poretku, jer to je ljubav i smirenje, i da nikada ne živimo u haosu, bez obzira odakle dolazi inicijativa, jer to je samoljublje i to je nemir. Mi znamo za šta smo sazdani. Neka uvek Bog dâ da bude volja Njegova, nikada ne volja tvoja, moja ili naša, nego da uvek bude volja Božja. Srećan i blagosloven praznik”.
Sabranima se obratio i Visokopreosvećeni Mitropolit bački g. Irinej, koji je zablagodario Njegovoj Svetosti na dolasku u manastir Kovilj, načalstvovanju na Svetoj liturgiji i rečima pouke. Mitropolit bački Irinej je zahvalio monaštvu i sveštenstvu, kao i vernima sa raznih strana, na dolasku i učešću u proslavi manastirske slave i poželeo da u dušama i srcima vernika uvek bude mir Božji i onaj nebeski sveti poredak koji ljude vodi ka oboženju, osvećenju i večnom životu:
„Draga braćo i sestre, dozvolite da u ime svih nas, u ime oca Haritona i bratstva ove svete obitelji, u svoje ime, u ime braće arhijereja, sveštenika, sveštenomonaha i svih vas ovde sabranih, izrazimo blagodarnost Njegovoj Svetosti što je i ove godine, uprkos mnogim obavezama i mnogim izazovima i teškoćama – jer su se i na njega, kao i na mnoge druge u svetu, danas obrušile mnoge nevolje – što je našao, dakle, volje i vremena da u naš manastir i u svoj manastir, u kojem je proveo svu svoju mladost i posvetio, da tako kažemo, najbolje godine života, zajedno sa bratstvom, njegovoj obnovi i procvatu. Svi smo blagodarni, pogotovu stariji koji se sećamo kako je izgledao zapušten i zaparložen manastir, kada u njemu nije bilo nikog i kada su tadašnje sile ovog sveta verovale da nikada više tu neće ni biti manastira, nego su planirali da to bude muzej. Ali eto, hvala Bogu, manastir je živ. To je u velikoj meri ne samo dar Božji, nego i plod truda Njegove Svetosti, našeg današnjeg Patrijarha, dugogodišnjeg nastojatelja ovog manastira i vikarnog episkopa ove Eparhije u to vreme, kao i celog bratstva bez izuzetka. To je i plod molitava, naravno, i učešća po meri vere i ljubavi svih pravoslavnih hrišćana kako iz naše Eparhije tako i uopšte u celini. Daj Bože zdravlja i, kako je naglasio danas Njegova Svetost poučivši nas rečju Božjom, da u nama, u našim dušama i u našim srcima uvek bude mir Božji i onaj nebeski sveti poredak bez kojeg čovek ne zaslužuje počast bića koje stremi ka oboženju, ka osvećenju, ka večnom životu. Koristim priliku da zahvalim i našem gradonačelniku Novog Sada g. Mićinu što je danas našao vremena da i on dođe u ovu divnu svetinju naše Eparhije, da se zajedno sa nama Gospodu i Svetim arhangelima pomoli. Daj Bože svima na mnoga i blaga leta. Srećan i blagosloven praznik”.
Izvor: SPC
