Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Krka, na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta 2024. godine.
Njegovoj svetosti sasluživao je Visokopreosvećeni Arhiepiskop zadarsko-šibenički i Mitropolit dalmatinski g. Nikodim i Preosvećeni Episkop bihaćko-petrovački g. Sergije, sveštenstvo, sveštenomonaštvo i đakonstvo iz više eparhija Srpske pravoslavne crkve, u molitvenom prisustvu brojnog vernog naroda.
Na kraju Liturgije izvršen je čin osvećenja plodova vinograda.
Beseda Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija održana na Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta 2024. godine, u manastiru Krki
Braćo i sestre, u radosti smo se sabrali u ovoj velikoj pravoslavnoj svetinji, u manastiru Krki, u predivnom krajoliku, u tvorevini Božjoj koja svedoči o Njemu, Jednom u Trojici Bogu, Ocu i Sinu i Svetom Duhu. Sabrali smo se u radosti bezobalnoj, neopisivoj i nadumnoj da se molimo za mir u svetu, da se molimo za mir u duši našoj, u duši svakog od nas ponaosob. Sabrali smo se da se molimo za mir, da mir imamo sa Bogom, da mir imamo u sebi i u svojim u porodicama, da ima mira u komšiluku, da ima mira uopšte među ljudima. Bez mira je suvišno i, da ne kažem, bezumno govoriti o bilo čemu. Mir je uvek dar Božji. Mir se daje onom ko je otvoren za reč Božju, za reč Hristov. Onda kada razumemo reč Hristovu sve u našem životu počinje da biva u skladu sa Njegovom rečju. Ako smo na stranputici, ako smo daleko od sebe i od svojih bližnjih, ako smo daleko od Boga, kada poslušamo reč Hristovu i unesemo je u svoj život i ona počne da biva naš zakon, mi se preobražavamo polako, korak po korak, usklađujemo se sa Bogom, usklađujemo se sa sobom, a onda tako usklađeni počinjemo da živimo sa svim što je tvorevina Božja, u skladu sa ljudima koji su oko nas i koje susrećemo, ali i u skladu sa čitavom tvorevinom Božjom, u skladu sa prirodom.
Dakle, sabiramo se u ovoj svetinji, na svetom mestu, na mestu koje je Gospod obeležio kroz svog apostola, jednog od dvojice, kako kažemo u jeziku Crkve, prvovrhovnih, kroz apostola Pavla. Sveti apostol Pavle je propovedao Hrista, Krst Njegov i Vaskrsenje Njegovo, a u Krstu Njegovom je i naš krst i u Vaskrsenju Njegovom je i naše vaskrsenje. Propovedao je širom vaseljene, širom sveta i, evo, po promislu Božjem stigao je i do Dalmacije, do svete Dalmacije, do ovog svetog mesta da propoveda Hrista. A šta to znači, braćo i sestre? Da nauči one koji hoće da ga slušaju da je svaki čovek stvoren kao ikona Božja, da je Bog Otac otac svim ljudima i da samo onaj koji razume i vidi i prihvata i ima Boga kao svog oca može videti i svakog čoveka kao svog brata, a što sa druge strane znači, da onaj koji Boga ne vidi kao svoga oca, onaj koji nema Boga kao svog oca, ne može onda ni drugog, ni bližnjeg, ni jednog čoveka videti kao svog brata. Naprotiv, onda će bližnjeg videti kao svog suparnika, kao svog takmaca, kao onog koji je tu da mu nešto otme, da mu uzme, sve do najbezumnije tačke, najstrašnije i najtragičnije tačke, da onog drugog treba da eliminiše.
I evo danas, braćo i sestre, globalno gledajući suočeni smo na raznim mestima sa tom činjenicom, a stvar je prosta. To biva jer ljudi ne vide Boga kao oca, kao oca svih ljudi. I neretko onda ni Crkvu ne vide kao mesto gde treba služiti drugom, služiti Bogu, ali služiti i drugom jer je i to služba Bogu. Zapravo, ne služe Bogu i ne služe Crkvi, tvorevini Božjoj i ljudima, nego se služe Bogom i služe Crkvom, služe se bližnjim. Oni Jevanđelje imaju kao korpus raznih izreka iz kojih iz konteksta vade ono što im odgovara, pa na svoju propast upotrebljavaju reč Jevanđelja tako što oštre svoje zube i koriste je umesto u ime Božje i u slavu Božju, umesto za drugog, protiv drugog! U krajnjoj instanci, to nije ništa drugo nego bumerang koji se na kraju vraća i razbija u glavu onom koji ne razume reč Božju, koji ne razume reč Svetoa apostola Pavla koji na sebi svojstven način potvrđuje, svedoči i propoveda reč Hristovu o ljubavi napisavši čuvenu Himnu ljubavi (1Kor 13,1-13), to najlepše štivo, najdublji, najčovekoljubiviji tekst i reč koji su mogli da proisteknu iz pera i iz uma ljudskog, himnu ljubavi koja veli da možeš imati sve, i slavu, i bogatstvo, i pamet, i možeš pokoriti sebi sve pod svoje noge i možda doći do tačke da ti niko ništa ne može, ali ako ljubavi nemaš – ništa si, prazan si kao zvono koje ječi (1Kor 13,1). Ako ljubavi nemaš, sve to što imaš i ušta se uzdaš, čime se ponosiš, biće tvoja propast.
Braćo i sestre, to znajmo, poslednji sud i poslednja reč svakom od nas je Božja i zato svako od nas kada čita Jevanđelje da ga čita kao da je njemu upućeno. Ne treba da ga čitam razmišljajući kako ću kroz njega suditi drugim i proveravati druge, kako ću uz pomoć njega dokazati da drugi nije u pravu, da je pogrešan. Ne, kada ga ja čitam, meni se Gospod obraća i mene poziva da Njegovu reč, Jevanđelje, uzmem u pamet, da ono bude moj život, da njim mislim, njim gledam, njim slušam, njim živim, a to znači upravo ono o čemu apostol Pavle govori – da mi ljubav bude princip, da mi ne bude važno ono šta mi drugi čine, nego šta ja njima činim.
Sabrali smo se, braćo i sestre, na ovom svetom mestu na kojem vekovima postoji ova naša svetinja u kojoj se sabiraju pravoslavni Srbi iz Dalmacije i iz svih krajeva sveta da bi se molili Bogu i da bi naučili tu istinu o kojoj smo govorili, ali i svi ljudi dobre volje, nezavisno od toga ko su i šta su, koji isto tako kao ikone Božje i deca Božja čeznu za onim što apostol Pavle otkriva i svedoči rečima da je ljubav sveza savršenstava i savršenstva (Kol 3,14). Nema drugog mosta, nema drugog puta od moje duše ka tvojoj duši. Mogu pokušati manipulacijama i utiskom da te prevarim i slažem i obrnuto. Nažalost, i to je nešto što pripada našim životima, ali je važno naše opredeljenje i odluka, ono šta hoćemo da budemo. Ako hoćemo da budemo žitelji i stanovnici ne samo ideje, nego života manastira Krke, života i reči apostola Pavla, onda nećemo imati nikakvu dilemu. Može biti da neće biti lako, jer to podrazumeva krst. Ljubav je uvek raspeće. Koliko li pate majka i otac zbog svog deteta, koliko li znoja prolivaju da bi vaspitali dete? To je raspeće, ali u tom raspeću je vaskrsenje, jer to čine iz ljubavi. I unutarnja satisfakcija jeste upravo ljubav koja je dar od Boga. Zato, dakle, dolazimo u ovu svetinju da se ohristovimo, da Jevanđelje postane naš život. I evo nas ovde na praznik Preobraženja, koji nas poziva da razumemo da ništa u našem životu ne zavisi od onog što je spolja, tj. primarno od onog što je spolja. Tek kad se iznutra preobražavamo, preobražavaćemo i ono što je spolja. Preobražavajući sebe preobražavamo ono što je oko nas, preobražavamo svet. Zato neka bi Gospod dao da ovaj blagoslov, ova kiša koja nam je preko potrebna, blagoslov Božji bude za nas, kao i nauk da uzrastamo u veri u Hrista, u ljubavi u Njega, u nadi u Njega, kako bismo se neprestano i uvek preobražavali postajući bolji i uzrastajući u vrlini da bi onda i oko nas sve bilo bolje. Neka ste blagosloveni i srećan vam praznik!
Izvor: SPC
Foto: TV Hram
