Retko koji narod može reći za sebe da u onome koji je duhovno usmerio staze i stope tog naroda, u toj ličnosti, jesu spojena dva gospodstva, dva građanstva, da su u jednoj ličnosti spojeni, nebesko odozgo građanstvo i gospodstvo i zemaljsko odozdo. To jeste Sveti Sava. Taj temelj je započeo u njegovoj ličnosti ovde, u Hercegovini, gde je započela simbioza i jedinstvo ta dva gospodstva, gde je zemaljsko oplemenjeno, prožeto i preosmišljeno nebeskim, ljubavlju opredeljeno za nebesko u ličnosti Svetog Save”, poručio je Patrijarh Porfirije danas, 10. maja, u Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Trebinju.
Nakon dvodnevne posete Bogom spasavanoj Eparhiji mileševskoj Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije blagoizvoleo je da, u utorak 10. maja u popodnevnim časovima, na bratski poziv arhipastira Eparhije zahumsko-hercegovačke Njegovog preosveštenstva Episkopa zahumsko-hercegovačkog g. Dimitrija, poseti ovu eparhiju.
Patrijarha Porfirija dočekao je Njegovo preosveštenstvo Episkop zahumsko-hercegovački g. Dimitrije sa sveštenstvom, monaštvom i vernim narodom ove Bogom čuvane eparhije. Poseta je započela šetnjom Patrijarha Porfirija ulicama grada Trebinja do Sabornog hrama Preobraženja Gospodnjeg u Trebinju sa otačastvenim arhijerejima. Među vernim narodom posebno je veliki broj mladih svetosavaca koji su ulepšali svečani doček.
U Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg povodom posete Njegove svetosti služen je svečani čin doksologije kojem su molitveno prisustvovali Preosvećena gospoda episkopi: žički Justin, istočnoamerički Irinej, kruševački David, timočki Ilarion, valjevski Isihije, budimljansko-nikšićki Matodije, zahumsko-hercegovački Dimitrije i remezijanski Stefan.
Nakon svečanog čina doksologije pozdravnim slovom u ime sveštenstva, monaštva i vernog naroda, Episkop Dimitrije se zahvalio Patrijarhu Porfiriju na poseti i što je blagoslovio narod ove eparhije. U čast ove posete uriličen je i prigodan kulturno-umetnički program, kao i svečana akademija kojoj je Njegova svetost prisustvovao sa otačastvenim arhijerejima.
Patrijah Porfirije je u svom obraćanju istakao: “Evo zemlje svete, evo Hercegovine gde dođoh s pomišlju da mogu tešiti, a zapravo bih utešen činjenicom i istinom da je ovde sve Crkva.”
Njegova svetost je dodao da su ljudi, ovaj verni narod Crkva, ali da je Crkva i ovaj kamen koji vidimo i koji dodirujemo, Crkva je i Trebišnjica i svaki čempres koji je oko nas.
“Sve to je kao retko gde Crkva ovde u Hercegovini”, rekao je Patrijarh Porfirije “i to zbog korena koji je zasadio Sveti Sava, zbog duhovnog zalivanja i negovanja koji je činio Sveti Vasilije Ostroški a onda i sabiranja plodova koji su činili svi potonji episkopi i sveštenici na ovom prostoru”.
Patrijarh Porfirije je poručio da je ušavši u Hercegovinu, ušao u jedan ogroman, veliki, svetosavski hram.
“Braćo i sestre, zaista kako veli apostol Pavle, došao sam da se utešim verom vašom. I evo, uteha se pretvara u radost, pretvara se u slavoslovlje, u molitvu, u molitvu koju činimo svi zajedno, u čitav svet, da Gospod zaista u nemirnim vremenima u kojima smo suočeni, kao što su bila nemirna vremena pre nas, spusti svoju blagu ruku i blagoslovi sve ljude, da u njima proradi srce u kome stanuje blagodat Duha Svetog, da proradi srce tako da mi ljudi sobom, svojim promašajima, svojim grehom ne sprečavamo tu blagodat da dejstvuje plodotvorno i spasonosno.”
***
Sutra, 11. maja, u Sabornom hramu Preobraženja Gospodnjeg u Trebinju, Patrijarh Porfirije će služiti Svetu arhijerejsku liturgiju, sa početkom u 9 časova.
Povodom obeležavanja 350. godina od upokojenja Svetog Vasilija Ostroškog, Njegova svetost će posetiti Miropoliju crnogorsko-primorsku i Eparhiju budimljansko-nikšićku. Sutra će u 19 časova prisustvovati prazničnoj večernjoj službi sa petohlebnicom u manastiru Ostrogu, a 12. maja, na dan kada molitveno proslavljamo Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca, Njegova svetost će služiti Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Ostrogu, sa početkom u 8 časova, a u 18 časova će predvoditi Svetovasilijevsku litiju u Nikšiću.
U nastavku prenosimo Patrijarhovu besedu u celosti:
Vaše preosveštenstvo, u Hristu brate i saslužitelju, braćo arhijereji, časni svešenici, prepodobno monaštvo, braćo i sestre, radujem se danas u Duhu Svetom, radujem se lepoti i radosti blažene Hercegovine i zato i sam gledajući u Hercegovinu kličem: Raduj se, Hercegovino! Raduj se zemljo Svetog Save! Raduj se njivo Svetog Vasilija Ostroškog! Raduj se bašto blaženopočivšeg vladike Atanasija! Radujmo se, braćo i sestre, svi zajedno ljubavi Božjoj i lepoti hrama Njegovog.
Blagodaću Božjom i ljubavlju vašeg Vladike došao sam ovde i sa pomišlju, kako reče Vladika, da utešim, ali, međutim, sve se okrenulo i po rečima apostola Pavla zapravo dođoh da se utešim verom vašom i svojom, jer kako kročih na ovu hercegovačku zemlju i u grad Trebinje, u svetu okolinu manastira Tvrdoša, čitavim svojim bićem razumeo sam šta to znači da je svet stvoren da bude Crkva. Mi znamo da je Crkva telo Hristovo, da je živi Gospod glava Crkve, a svi mi, koji smo kršteni u ime Svete Trojice koji smo pogruženi u Hrista, udovi smo tog tela. To jeste Crkva, ali Crkva je više od toga! Čitava tvorevina, sva tvar je pozvana da bude Crkva. Evo zemlje svete, evo Hercegovine, gde dođoh s pomišlju da mogu tešiti, a zapravo bih utešen činjenicom i istinom da je ovde sve Crkva. Najpre, braćo i sestre, vi – ikone Božje, sinovi Svetog Save, duhovna deca Svetog Vasilija Ostroškog i plodovi duhovni molitve i podviga vladike Atanasija. Vi, pre svega, jeste Crkva, ali je Crkva i ovaj kamen koji vidimo i koji dodirujemo. Crkva je i Trebišnjica i svaki čempres koji je oko nas. Sve to je, kao retko gde, Crkva ovde, u Hercegovini, ne samo po sebi i automatizmom, nego upravo zbog korena koji je zasadio Sveti Sava, zbog duhovnog zalivanja i negovanja koji je činio Sveti Vasilije Ostroški, a onda i sabiranja plodova koji su činili svi potonji episkopi i sveštenici na ovom prostoru. Sve to zajedno jeste plod Duha Svetog i blagodati Božje, ali i podviga ljudskog, podviga svetih, sve do mučenika žitomisličkih i prebilovačkih, ali i do molitava svih vas, braćo i sestre. Retko koji narod može reći za sebe da u onome koji je duhovno usmerio staze i stope tog naroda, u toj ličnosti, jesu spojena dva gospodstva, dva građanstva, da su u jednoj ličnosti spojeni, nebesko odozgo građanstvo i gospodstvo i zemaljsko odozdo. To jeste Sveti Sava. Taj temelj je započeo u njegovoj ličnosti ovde, u Hercegovini, gde je započela simbioza i jedinstvo ta dva gospodstva, gde je zemaljsko oplemenjeno, prožeto i preosmišljeno nebeskim, ljubavlju opredeljeno za nebesko u ličnosti Svetog Save. Opredeljenjem da sve treba da bude nebesko, i ono što je zemaljsko da diše Duhom Svetim, i ono što je tvarno što je materija, i ono što je priroda pozvano je da bude prožeto Duhom svetim, da bude osvećeno Duhom Svetim, a to ne može samo po sebi, već isključivo i samo kada imamo žive oltare, kada imamo žive hramove Duha Svetog, kakav je bio Sveti Sava i od njega do naših dana svi vi, braćo i sestre. Da niste i vi u Duhu potomci – i opet ne po automatizmu, nego svojom voljom, svojim opredeljenjem, svojim podvigom, svojom ljubavlju – da niste i vi slovesna bića, slovesne ličnosti i hram Duha Svetog, ne bi se mogao doživeti doživljaj kakav sam ja imao, a to je da došavši u Hercegovinu ulazim u jedan ogroman veliki svetosavski hram, onaj hram koji je Sveti Sava zasadio 1219. godine, gde je pored drugih eparhija osnovao Eparhiju humsku sa sedištem u Stonu, eparhiju koja je obuhvatala humsku zemlj u i Travuniju.
Braćo i sestre, zaista kako veli apostol Pavle, došao sam da se utešim verom vašom. I evo, uteha se pretvara u radost, pretvara se u slavoslovlje, u molitvu, u molitvu koju činimo svi zajedno, u čitav svet, da Gospod zaista u nemirnim vremenima u kojima smo suočeni, kao što su bila nemirna vremena pre nas, spusti svoju blagu ruku i blagoslovi sve ljude, da u njima proradi srce u kome stanuje blagodat Duha Svetog, da proradi srce tako da mi ljudi sobom, svojim promašajima, svojim grehom ne sprečavamo tu blagodat da dejstvuje plodotvorno i spasonosno. Ovo je mesto sa kojeg imamo pravo da uznesemo tu molitvu i nadu i veru, molitvu makar bila i skromna i nemušta, koju ćemo uputiti da daleko dopire, jer je isprepletana i podržana molitvama svetih iz roda našeg, znanih i neznanih.
Neka bi Gospod dao da mir siđe na sve nas, na čitav svet, da zavlada Carstvo Njegovo, da prepoznamo jedni druge kao braću, da razumemo da smo jedni drugima potrebni, da niko, opet po rečima apostola Pavla, ne može reći onom drugom: Nisi mi potreban. Svako je svakom potreban, ali je potrebno da svako od nas verom, nadom i ljubavlju pokaže elementarno smirenje da prepozna jednako vrednog čoveka u onome koji je pored njega i da samo kroz tog koji je pored njega, jednako vrednog, može ostvariti susret sa Bogom, može ostvariti smisao i radost postojanja. Neka bi Gospod dao mir, radost i ljubav, sve ono što već postoji ovde, u ovoj Crkvi hercegovačkoj, u ovoj zemlji svetoj hercegovačkoj. Neka bi dao to svima nama, braćo i sestre, svima vama, vašim porodicama, srodnicima, bližnjima, a sve to, evo, u vaskršnjoj radosti u kojoj se još uvek nalazimo, molimo se i izmolimo za čitav svet. Neka ste blagosloveni! Preporučujemo se mi, episkopi naše pomesne Crkve, vašim molitvama, a znajte da i ste vi uvek u našim srcima, da vas istinski u Hristu ljubimo i volimo, da vas nosimo sa sobom i da sve skromne molitve gde god da smo i za vas našu, braću i sestre, upućujemo Jednom u Trojici Bogu, Ocu i Sinu i Svetom Duhu, koga slavimo ovde, ali i uvek i u vekove vekova. Amin!
