Povodom hramovne slave, Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije načalstvovao je 26. jula 2022. Godine svetom arhijerejskom Liturgijom u hramu Svetog arhangela Gavrila u Beogradu.
Sasluživali su protojereji-stavrofori Đuro Suša i Petar Lukavac, jereji Goran Đukić, Jovan Babić i Dejan Vujić, kao i protođakoni Radomir Vrućinić i Milan Kovačević.
Slavskom sabranju prisustvovali su načelnik Vojne gimnazije kapetan bojnog broda Miroslav Ćitić i načelnik Srednje stručne vojne škole 1300 kaplara kapetan fregate Srđan Miljković.
Nakon što je praznična litije prošla oko svetog hrama, Patrijarh je blagoslovio slavske darove koje je prinela kuma slave Ljiljana Habjanović Đurović sa porodicom. Usledila je beseda Njegove Svetosti:
-U ime Oca i Sina i Svetog Duha. Braćo i sestre, apostol Pavle je opisao Crkvu kao Telo Hristovo. Poznate su svima nama njegove reči: Crkva je Telo Hristovo, a Hristos je glava telu, tj. Crkvi. Crkva kao zajednica vernih, tj. mi kao Crkva neraskidivo smo povezani sa Hristom baš zbog toga što smo Crkva. Vera Crkve je ono što ima snagu da pomera gore, što ima snagu da menja svet. Setimo se samo odlomka iz Jevanđelja po Mateju koje smo čuli pre dva dana, u nedelju, a ista perikopa se nalazi i u jevanđeljima i po Luci i po Marku. Setimo se Jevanđelja koje opisuje kako su četvorica doneli jednog bolesnog pred noge Hristove. Četvorica su imale veru, a ovaj koji je bio bolestan nije imao vere. Videvši veru ove četvorice Gospod isceli bolesnog koji zasigurno nije imao veru i ne samo to, već je živeo potpuno pogrešno. Dakle, verom četvorice, verom Crkve, isceljuje se jedan koji nema vere.
Setimo se starozavetnog događaja koji opisuje Sodomu i Gomoru, gde Gospod zbog greha koji se umnožio odlučuje da uništi taj prostor i sve one koji su u njima. Avram – koji je bio pravedan, veran, čestit, sveti – moli Boga da spasi taj grad ukoliko ima u gradu pedeset pravednika. I Gospod pristaje, ali vidimo u nastavku da Avram nije našao pedeset pravednika. Onda Avram moli Boga da spase taj grad ukoliko u njemu ima četrdeset pravednika. I na to Gospod pristaje, ali Avram ne nalazi ni četrdeset pravednika u tom gradu, pa onda trguje, cenjka se Avram sa Gospodom i spušta cifru sve do deset pravednika. I na to Gospod pristaje, ali ni tih deset nije mogao Avram da pronađe u gradu. Znamo ishod i sudbinu pomenutog prostora i pomenutih gradova.
Dakle, mi često, braćo i sestre, sa distance posmatramo sve oko sebe, posmatramo ljude, često smo kritičari, analitičari, poučavamo i dajemo smernice, znamo bolje od svih šta i kako treba. Naravno, neretko smo spremni da osudimo sve i svakog. To je posmatranje fenomena i stvarnosti spolja, ali ako slušamo reč Hristovu i posmatramo svet onda ćemo upravo kroz reč Hristovu posmatrati svet, fenomene, druge ljude i sve ono što oni jesu, ali i sebe, postavivši sebe u poziciju i bludnog sina i fariseja i svakog onog koje Gospod poziva na preobražaj, na pokajanje.
Dakle, vera Crkve, braćo i sestre, jeste ono što ima snagu, ne vera pojedinca. Naša vera treba da bude: verujem Bogu, jer verujem Crkvi, jer verujem Telu Njegovom, jer sam Gospod veli: Ko vas sluša, mene sluša. Dakle, reč Hristova je u Crkvi, ali ona će imati snagu i mi ćemo je svedočiti i mi ćemo je propovedati i govoriti samo onda kada reč Hristova i Njegov zakon postanu naš život. Mi ćemo propovedati i govoriti sobom, svojim životom u Crkvi i našim međusobnim odnosima. Dođi i vidi – jeste reč apostola. Šta mi imamo da pokažemo? Mi imamo da pokažemo upravo zajednicu vernih i veru zajednice vernih, tj. da li imamo da je pokažemo ili nemamo. Da bismo to znali svako od nas treba da zaviri u sebe i da se smiri pred Gospodom, ali smirujući se i pred bližnjima, pred drugima, tako što će uvek prvi korak u odnosu na drugog, na bližnjeg, biti korak molitve, korak smirenja, korak milosrđa, korak traženja oproštaja i praštanja. To će biti korak Jevanđelja Hristovog.
Izgrađivanje pojedinačnog odnosa sa Bogom i kvalitet tog odnosa proverava se kroz naš međusobni odnos, kroz naše međusobno opštenje, kroz kvalitet našeg međusobnog odnosa. Da li je zaista, kako govorimo na Liturgiji, Hristos po sredi nas ili Hrista stavljamo po strani i koristimo kao oruđe neretko, ako hoćete, i kao oružje protiv drugih, a On je došao da svi dođu u poznanje istine. On je došao da se svi spasu i jednaku količinu, ako možemo tako da se izrazimo, ljubavi izliva na svakog čoveka, na sve ljude nezavisno od toga kakav je neko. U tom smislu, Hristos nije sudija, ali Njegova ljubav je sud, njegova ljubav je sudija, jer ta ljubav koja grli sve ljude nekima je radost, a nekima je teret i muka. To vam je kao kada mi u životu, u našem iskustvu, znamo da zagrlimo nekog istinskom neizmernom ljubavlju, a on vas ne može da podnese. Taj vaš zagrljaj za njega je pakao, ali za onog bez obzira kakav je, da li je slabašan, da li posrće, da li pada, koji čezne za normalnim odnosom, za odnosom ljubavi sa vama, ma kakav bio, vaš zagrljaj će njemu biti istinski raj. Oslobodiće ga svih predrasuda, svakog tereta. Oslobodiće ga svih mogućih lanaca kojima je vezan da živi istinski slobodno. Zato Jevanđelist i kaže da nije reč o tome da činimo čuda, da se prikazujemo da smo bolji i veći od drugih, nego da je naš cilj da budemo zapisani u knjizi života, da budemo u Crkvi Hristovoj, da neraskidivo budemo povezani međusobno – a i realno se to dešava kroz sveto Pričešće – povezani zacementiranom vezom jedamput za svagda sa Gospodom našim Isusom Hristom, da budemo, dakle, zapisani u Knjizi života. Samo tako će – kakvi god da smo, koliko god da smo mali i nemoćni – naš život biti uvek radost. Imaćemo sasvim drugačiju tačku gledanja od onog koji nema iskustvo zajednice sa Hristom, iskustvo vere i iskustvo ljubavi.
Neka bi Gospod dao da imamo veru četvorice opisanih u Jevanđelju, jer će ona najpre preobražavati nas. Najpre ćemo mi rasti u Hristu, u ljubavi, a onda rastući tako bićemo sposobniji, jednostavno moći ćemo da gradimo zajednicu međusobno i tako potvrđujemo Crkvu kao Carstvo Božje na zemlji koja svoju punoću ima tamo gde se slavi Jedan u Trojici Bog, Otac i Sin i Sveti Duh, kome neka je slava u vekove vekova. Amin! Živeli!
Izvor: SPC
