Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије у писму предсједнику Владе Црне Горе г. Душку Марковићу указао је на кршење вјерских права радника у Црној Гори. Писмо је упућено почетком маја и прослијеђено је и: министру рада и социјалног старања г. Кемалу Пуришићу, министру за људска и мањинска права г. Мехмеду Зенки, заштитнику људских права и слобода Црне Горе г. Шућку Баковићу, као и Савезу Синдиката Црне Горе.
Текст писма преносимо у цјелости:
Поштовани г. Предсједниче,
У овим данима када се цио свијет сјећа права и достојанства радника, бројних мушкараца и жена широм свијета запослених на разним мјестима, да чувају и обрађују Божију творевину и свијет у ком живимо, са пастирском бригом скрећем пажњу на крајњу обесправљеност запослених у Црној Гори. Данас се у Црној Гори тешко долази до радног мјеста и до прилике да, нарочито млади људи, буду ангажовани на пословима који одговарају њиховој стручној спреми и стеченом образовању. Нажалост, још већи проблем у односу на ову чињеницу, представља питање елементарних људских права оних који јесу запослени, и који раде у разним, приватним и државним црногорским предузећима.
Као православни Митрополит и духовни поглавар бројних хришћанских вјерника у Црној Гори, са забринутошћу констатујем да савремени црногорски радник нема могућност да користи право на слободан дан. Овога слободног дана нема ни у току једне недјеље, а чак и у периоду који је дужи од седам дана. Тиме је радник лишен оног права које је имао и има како у прошлом, чак антицрквеном систему, тако и у садашњим европским демократским земљама.
Једна од основних Божијих заповјести, и један од главних библијских постулата, на ком су стасавале генерације трудбеника евро-америчке цивилизације, гласи: ”Шест дана ради и завршавај све своје послове, а седми дан посвети Господу”. Велики је број грађана данашње Црне Горе који би жељели да овај један дан у седмици посвете Господу, а самим тим и својим породицама, најближима око себе. Тај дан на крају радне седмице, тај недјељни дан, представља темељну моралну потребу и лично вјерско право сваког хришћанина, али и сваког радног човјека.
Запањени смо сазнањима, које наши свештеници добијају на парохијама, кроз разговоре и исповјести, да је већина вјерника спријечена да дође на недјељно богослужење јер им њихов послодавац не дозвољава ни тај један једини слободан дан. А да ствар буде компликованија, често се испостави, да се ти послодавци јавно декларишу као вјерујући људи!
Међутим, ми данас у Црној Гори немамо проблем само са недјељним даном, него и са периодом одмора радника (запослених) на нивоу године. Теме попут боловања и годишњих одмора су скоро па забрањене у бројним фирмама које послују у нашој држави. Готово све црногорске продавнице, маркети и угоститељски објекти радили су у пуном радном времену на Божић, Бадњи дан, Васкрс и Велики петак! Па каквим онда породицама и каквој омладини да се надамо, ако родитељи и домаћини наших фамилија нијесу са дјецом бар на те дане? Да би неко предузеће радило на велики вјерски празник, било је довољно да уплати пар евра локалне таксе и да тако обесправи десетине или стотине својих радника!
О висини примања и биједној заради, коју под поменутим условима имају наши радници сувишно је и причати! Бојимо се, да је послије двије хиљаде година постојања Цркве Христове, велики број наших вјерника дошао у ситуацију да се бори са роболасничким третманом људи, најчешће од оних послодаваца који ни сами на својој кожи нијесу осјетили шта значи мукотрпно зарадити кору хљеба.
Која је сврха Закона о државним и вјерским празницима, ако тај закон нико не поштује? Могу ли надлежни у Министарству рада и социјалног старања, као и они у инспекцији рада Црне Горе, да заштите право радника на слављење великих празника и крсне славе, као и на њихово породично окупљање, у онај седми дан, прихваћен као дан одмора и у савременој, посебно – евроамеричкој цивилизацији?
Надајући се да ћете се својим ауторитетом заложити да се ова неправда исправи и радницима у Црној Гори омогући испуњавање њихових вјерских и породичних права, остајемо с поштовањем,
АЕМ црногорско-приморски
