Друга је година како дјеца побједници разних дисциплина на Дјечијем сабору на Цетињу одлазе на наградно путовање – ходочашће, захваљујући Поклоничкој агенцији Митрополије црногорско-приморске ”Одигитрија”. У овој години, када Црква прославља 850 година од рођења Светог Саве, кренули смо у обилазак неких од великих Немањићких задужбина. На пут је кренуло четрдесет петоро дјеце из више школа вјеронаука из наше Митрополије и Епархије будимљанско-никшићке. У пратњи дјеце били су јереј Павле Божовић, координатор Катихетског одбора, вјероучитељи Јовица Вукасовић, Тијана Лекић, Ана Ненадић, Бранка Ђурковић и Славица Орландић.
У раним јутарњим часовима, у суботу 31. маја, кренули смо аутобусом са платоа Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици ка манастиру Ђурђеви Ступови код Берана, задужбини Стефана Првослава Немањића, гдје нас је срдачно дочекао игуман ове обитељи, архимандрит Данило. Пошто смо се поклонили овој древној светињи и освјежили, наставили смо пут према манастиру Сопоћани, задужбини Светог цара Стефана Уроша I Немањића, који је надалеко познат по својим изузетним и јединственим фрескама, од којих се љепотом издваја композиција Успења Пресвете Богородице. Пут нас је даље водио долином ријеке Ибра до цркве посвећене Светом апостолу Петру, отуд назване Петрова црква, у којој су Стефан Немања и његова дјеца примили крштење. Одатле смо се упутили ка великој Немањиној задужбини, мајци свих српских цркава, манастиру Студеници. Био је то сусрет вјекова, малих хришћана светосаваца са светињом која је породила све наше касније свете манастире, а коју је подигла тврда Симеонова вјера и силна владарска рука, док је из ње као стдуенички игуман Свети Сава ширио своју апостолску мисију.
Пошто смо се поклонили моштима родитеља Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и Свете Анастасије, као и његовог брата, Светог Стефана Првовјенчаног, домаћини су нас упознали са историјатом манастира. Након тога смјестили смо се у оближњи конак. Послије вечере, неуморни и увјек жељни игре, уз помоћ вјештог организатора и аниматора, о. Павла, дјеца су направила мини кошаркашки турнир, док је дио њих уживао у бадминтону и разгледању околине.
Послије лијепо проведене вечери, за дјецу сигурно и најзабавнијег дијела путовања, те окрепљујућег сна, у недељу ујутро спремили смо се и пошли на литургију. Студеничку цркву су испунили мали ходочасници, док је богослужењем началствовао наш о. Павле Божовић. Пут нас је даље одвео према задужбини Светог Стефана Првовјенчаног, манастиру Жичи, изграђеном уз помоћ и по савјетима Светог Саве, тадашњег Студеничког архимандрита. Манастир Жича је мјесто у коме су се одиграли велики догађаји за наш народ. У њој је руком првог Архиепископа српског, Светог Саве, крунисан његов брат Стефан, а потом и наредних шест српских краљева. Ту су хиротонисани многи српски епископи и игумани. Дјеца су имала могућност да у припрати жичке цркве погледају кратак филм о историјату манастира, а сваки слободан тренутак искористили су за дружење и игру.
На путу према Црној Гори посјетили смо манастир Градац, задужбину Свете краљице Јелене Анжујске, у монаштву Јелисавете, супруге Светог цара Уроша и мајке светих краљева Драгутина и Милутина. Поклонивши се и научивши понешто о овој светињи, нашли смо мјесто у хладовини манастирске липе, а дио ђака се испео до цркве Светог Николе, личне капеле Свете Јелене, одакле се чуло њихово појање молитава и духовних пјесама. Одатле смо наставилиа пут према нашем одредишту, подгоричком Саборном храму, пуни најљепших утисака.
Све ове светиње, упркос бројним разарањима и паљењима од разних завојевача, упркос урушавању од зуба времена, и данас зраче и носе славу светих Немањића, чији свети ликови са зидова ових манастира, макар понегдје били и у фрагментима, и данас благосиљају све поклонике.
Као плод овог пута, осим благодати и стеченог знања, посебно остаје радост због дружењa, нових познанстaва и пријатељстaва, па и симпатијa које су се на овом путу родиле.
вјероучитељица Славица Орландић
