Данас, 5. новембра, на дан када наша Света црква прославља Светог апостола Јакова – брата Господњег и првог Епископа јерусалимског, у Саборном храму Христовог васкрсења у Подгорици служена је Јаковљеву литургију коју је написао Свети апостол Јаков и помен на гробу блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
Светом службом Божијом началствовао је протојереј-ставрофор Далибор Милаковић а саслуживали су протојереји: Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић, Миладин Кнежевић, као и ђакон Павле Божовић.
У литругијској бесједи отац Предраг је је казао да се служећи Литургију Светог апостола Јакова сјећамо оних првих хришћана који су у криптама и скривницама служили Свете литургије, а данас се сјећамо и Светог нашег Митрополита Амфилохија који је ову Свету литургију донио у Црну Гору, и који је увијек служио на данашњи дан.
“Рече наш брат Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетињске, да је Митрополит у Црној Гори за ових скоро 30 година одслужио 10.000 литургија.Погледајте колика је то благодат и сила, и колико је то сјеме пало на ону земљу која бијаше запарложена. Она земља која не примаше никаквог сјемена, прими сјеме ријечи Божје принесене кроз руку, кроз срце, племенито срце нашег Светог Митрополита. Бог да помене нашег Светог Митрополита Амфилохија”, казао је протојереј Предраг Шћепановић.
На крају Свете литургије Високопреосвећеном блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, као и претходних дана, служен је помен на његовом гробу у крипти Саборнога храма Христовог васкрсења.
****
Бесједа о. Предрага:
У име Оца и Сина и Светога Духа!
Часни оци, сестре монахиње, драга браћо и сестре,
Ево нас у храму Христа Спаситеља, ево нас у дому Божијих светитеља гдје кандила горе, гдје се пјесма поје, гдје бесмртни људи с бесмртнима зборе. Света литургија, као лијек бесмртности, заиста је по ријечима како рекосмо у Јаковљевој литургији, а то имамо и Василијевој литургији: Кад год једете ово моје Тијело и пијете ову моју Крв, смрт моју објављујете и васкрсење моје исповиједате.
Дао је Господ нама грешим људима да кроз дуге вјекове, а коријени ове Свете литургије апостола Јакова, брата Господњег, сежу у далеку прошлост, у првом вијеку, и приписују се Светом апостолу Јакову, зато и кажемо да Јаковљева литургија или Јерусалимска литургија. А свака је Литургија је Литургија Христова па се она по ономе који је саставио њен богомдани и од Духа Светог надахнути поредак назива или Јаковљева, или Маркова, или Светог Јована Златоустог, или Светог Василија Великог, а има још древних литургија. Зато на дан Светог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског, а Јерусалим је Мајка свих цркава јер су по Светој Палестини, по Галилејском језеру, по Витлејему, ходиле најсветије ноге Христове и испуниле ту свету земљу најтајанственији молитвама чији ехо миленијумског плача распећа, али и васкрсења, одјекује у души нашој и кад служимо Свету литургију.
Ова литургија се помиње у петој катихези Светог Кирила Јерусалимског, помиње је и блажени Јероним, она је написана на грчком језику, а од 451. године од Халкидонског сабора и монофизити су је превели на сиријски језик. Њен језик је архаичан, њен језик је јако стар, нема великих епитета и китњавог језика, али има оно што у центар ставља грешног човјека. И на једном мјесту се и каже: Господе дај нам да поднесемо казну онолико колико то наше слабе људске моћи могу поднијети.
Зато служећи Литургију Светог апостола Јакова, сјећамо се оних првих хришћана који су у криптама и скривницама служили Свете литургије. А како да се данас не сјетимо и Светог покојника који лежи у крипти Светог нашег Митрополита Амфилохија који је ову Свету литургију, могу слободно рећи мирне душе, донио код нас у Црну Гору, и који је увијек служио на данашњи дан. Рече наш брат Рајко Радусиновић, предсједник Црквене општине Цетињске, да је Митрополит у Црној Гори за ових скоро 30 година одслужио 10.000 литургија.
Погледајте колика је то благодат и сила, и колико је то сјеме пало на ону земљу која бијаше запарложена. Она земља која не примаше никаквог сјемена, прими сјеме ријечи Божје принесене кроз руку, кроз срце, племенито срце нашег Светог Митрополита. Па да се и њега данас сјетимо.
Ми ћемо на крају ове службе сићи сви у крипту овога храма и извршити један помен, јер поготово ових 40 дана по учењу Православне цркве су потребне наше молитве, и као онај који је 10.000 пута служио Свету литургију, а милионима пута поменуо овај наш народ и богознавени свијет широм истока и запада, и сјевера и југа, да си и њега сјетимо и да га Свети апостол Јаков препознао у Царству небеском као достојног слуге и наследника Светих апостола.
Бог да помене нашег Светог Митрополита Амфилохија, а нека свима вама буде на здравље и спасење Свето причешће, јер иако је Света литургија Светог апостола Јакова различита она има један циљ, један пут којим ходе наша срца, јер како је рекао Фојербах човјек је оно што једе. Ако једемо земаљску смртну храну ми ћемо умријети, ако једемо хлеб који силази са Неба, освећен благодаћу Духа Светога, и ако се причешћујемо Њиме и Господ ће нас препознати у вјечном и незалазном осмом дану Царства небеског коме стремимо и са ким чезне душа наша. Амин, Боже дај!
Весна Девић
