– Pred nama su dani Svete i Velike Četrdesetnice. I sam naziv već govori da su to posebni dani u godini. Sveti dani velikih šansi. To je vreme kada se maksimalno učvršćujemo na putu hrišćanskog života upoznajući sve više i više taj put i upoznajući se sve više i više sa Gospodom Hristom, ostvarujući bliskost sa Njime i sa Njegovom zajednicom koja se zove Crkva.
– Nama hrišćanima nije dato da površno poznajemo hrišćanski put nego tokom celoga života da sve više i više proničemo u hrišćanski način života i čineći to upoznajemo hrišćanstvo kao zaista put ljubavi. Tokom Svete Četrdesetnice najviše se i raspoznaje kao takvo. Put ljubavi, put koji je prokrčio Gospod naš Hristos. To je prohodan put i to je najbolji put, to je put najpotpunijeg života. Sve smetnje koje stoje na putu ljudskog života Gospodom Hristom su prokrčene. Nema ni jedne prepreke koja nije uklonjiva. Gospod je izrazio ljubav prema starima, mladima, bolesnima, savršenima, nesavršenima, prema onima koji su Njega prihvatili, onima koji su Ga odbacili. Čak i prem onima koji su neprijateljstvo prema Njemu pokazali izrazio je ljubav i molio se Ovu Nebeskome da njima ne uračuna greh mržnje i odbacivanja.
– To je taj put koji je Gospod pokazao kao put potpunog života kada je rekao: Ja hoću da imaju Život i da ga imaju u izobilju. Po tome će se, kaže, poznavati da ste moji učenici ako budete imali ljubavi među sobom. To je odlika Hristovih sledbenika da u ljubavi žive među sobom i da praštaju.
– Dve najveće zapovesti koje nam je Gospod zapovedio stoje kao program koji treba da postignemo, ostvarimo, naročito tokom Svete Četrdesetnice, tokom Vaskršnjeg posta. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim. I druga zapovest koju Gospod Hristos daje je: Ljubi bližnjega svoga kao sebe samoga.
– Sveta Četrdesetnica data nam je i kao škola i kao vežba. Da i teoretski upoznajemo Hrista, sadržaj Njegove nauke, Njegovo Jevanđelje, i uvežbavanjem, načinom života, da to ostvarimo, da vrline koje se tamo propovedaju budu osobina našega života. To možemo postići i nadamo se da ćemo to uspeti, kroz molitvu i vežbu.
– Treba znati da je krajnji cilj Svete Četrdesetnice proslavljanje velike pobede Hristove, pobede nad bolešću, nad ljudskom slabošću, nad smrću, odnosno u proslavljanju Vaskrsenja Hristovoga. Hristos je tu pobedu ostvario za nas, radi nas, da u njoj učestvujemo i upravo tu se ostvaruje ono što je rekao: Ja hoću da imaju Život i da ga imaju u izobilju. Mi smo svesni toga i u vreme zdravlja i u vreme bolesti, u vreme gladi i nemaštine, u vreme izobilja, u vreme rata i mira. Sada, naša pažnja i ljubav usmereni su na naročito one koji uspevaju da u čovekoljublju, po ugledu na Gospoda Hrista, se posvete bližnjima i da im pripomognu u nošenju ovoga krsta pandemije, bolesti. Naša pažnja ipak obuhvata i dalje, i one koji nisu prijateljski raspoloženi prema nama. Naš je cilj da uz pomoć Božiju i mržnju pretvorimo u ljubav. Odnosno, naš cilj je da ispunimo zapovest Hristovu: Vi ste svetlost svetu, vi ste so zemlji. So ne sme da obljutavi, jer ako bi obljutavila čime bi se osolilo. Možda neki drugi mogu sebi i dozvoliti luksuz da oskudevaju u toj sposobnosti da vole, ali mi hrišćani ne smemo jer mi imamo zapovest da ispunimo program Hristov da svet bude obasjan ljubavlju, svetlošću, i da bude napunjen životom. Zato i molitva, koja je najčešća u toku Svete Četrdesetnice jeste molitva Bogu da nam da sposobnost da volimo, da se osposobimo da volimo, da se osposobimo da praštamo.
– Ja bih podvukao ovde, svima onima koji slušaju, da Sveta Četrdesetnica upravo i počinje tim prvim korakom koji je praštanje. Praštanjem uzajamnim. Praštamo jedni drugima da bismo bili sposobni da ukoračimo u Svetu Veliku Četrdesetnicu u kojoj ćemo uzrastati dalje u ljubavi. Prvi korak ka postizanju hrišćanskog, ljudskog, savršenstva jeste u praštanju. Da ne zameramo jedni drugima, da ne uračunavamo nedostatke i grehe jedni drugima, nego da pripomognemo jedni drugima u koračanju ljudskim životom. To je početak. A onda se nadograđuje, nazidava se, na to dalje: Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš Nebeski. To je krajnji cilj.
– Učešće u životu u prazniku Vaskrsenja, to je naša destinacija ka kojoj se usmeravamo upravo sada na početku Velikog posta, na početku Svete Četrdesetnice. Želim svima nama koji se ljudi zovemo tu sposobnost i snagu da nadilazimo nedostatke, da savlađujemo prepreke, da postižemo ono što krasi čoveka, one ljudske osobine: mudrost, ljubav, smirenje, požrtvovanost, služenje Bogu i bližnjima. Želim da Vaskrs dočekamo u radosti. Da zaista to bude vaskrsenje svega dobroga u nama, i dobrih naših uzajamnih međuljudskih odnosa i našeg zajedničkog odnosa sa Bogom. Ka Vaskrsu.
Izvor: Eparhija mileševska
