Mi, članovi Skupštine kanonskih pravoslavnih episkopa Sjedinjenih Američkih Država, okupljeni na ovom prvom sastanku na daljinu 6-7. oktobra 2020. godine, šaljemo očinsku poruku hrišćanske nade i duhovnog bodrenja našem sveštenstvu i vernima, kao i svima ljudima dobre volje, u ovim nezapamćenim vremenima trenutne globalne zdravstvene krize, političke podele i društvenih sukoba.
Pandemija virusa korone pogodila je svako ljudsko biće na svetu nekim oblikom traume: gubitkom života, iscrpljujućom bolešću, odvajanjem od voljenih, finansijskim teškoćama ili emocionalnim umorom. Pa ipak, istina je da je sa Krstom radost došla u sav svet. Kroz ove tragedije, zdravstveni radnici koji su se žrtvovali za bolesne, roditelji koji su morali da izlaze na kraj svim stranama obrazovanja i brige za svoju decu od kuće, oni koji su bez posla i oni koji se suočavaju sa finansijskim teškoćama, i sveštenstvo koje je negovalo duhovni i bogoslužbeni život svojih parohijana – svi svedoče o moći ljubavi i dobre volje da pruže utehu u ovim smutnim vremenima. Istovremeno, ova zdravstvena kriza i energija potrebna za njeno prevladavanje doveli su i do nezdravog porasta polemičkih mišljenja povezanih sa pitanjima nauke, medicine i građanskih i crkvenih smernica. Kao što se često događa kada izbiju na površinu ljudske strasti, takve polemike su zarazile i druga područja društva, što se vidi u porastu rasnih napetosti, ideoloških sukoba i političke polarizacije u ovoj zemlji. Podsećamo sve na to da, kao pravoslavni hrišćani koji borave u ovoj zemlji, nismo pozvani da svoj život temeljimo na kratkoročnim uverenjima koja su uobičajena na poljima politike, ekonomije ili ideologije. Naprotiv, pozvani smo da „mislimo o onome što je gore, a ne što je na zemlji“ (Kol 3, 2), polažući svoju veru u Jevanđelje Gospoda našega Isusa Hrista i izvršavajući Njegovu svetu volju svojim nastojanjima da se ispune Njegove životvorne zapovesti.
U našim sadašnjim okolnostima pokušaj da se održi razuman srednji put između suprotstavljenih sila obezboženog razuma, s jedne, i duhovnog ludila, s druge strane, najveći je izazov našeg vremena. Kao pravoslavni hrišćani pozvani smo da se držimo naloga:„neću svraćati ni nadesno ni nalevo“ (5. Mojs. 2,27). Blaženi Jeronim uči da je uzvišeni ili carski put put Onoga koji izjavljuje, ne samo: „Ja sam put, istina i život“, već i: „Tvoji putevi nisu poput mog“ (Komentar na Isaiju). To znači zadržati pogled na Hristu i Njegovoj žrtvenoj ljubavi prema celom svetu, a biti smerni u pogledu svojih vlastitih mišljenja jeste put koji propituje vreme dok koračamo stazom dostojnom hrišćanskog poziva.
Svakako, naša trenutna fizička odvojenost jednih od drugih i duhovna odvojenost od božanskih službi pomeli su našu umešnost plovidbe tim uzburkanim vodama. Nama, kao pravoslavnim hrišćanima ne priliči da dodajemo još tereta svojoj braći i sestrama, osuđujući ih ili udovoljavajući neiskrenim laskanjima. Umesto toga, trebalo bi da iskreno ispunimo Božji Zakon noseći bremena jedan drugoga, kako nas podseća sveti apostol Pavle (up. Gal. 6,2). To znači da smo pozvani na istinski život trpeljive poslušnosti, iskrene smernosti, iskrenog saosećanja i požrtvovane ljubavi, čak i prema onima od kojih se razlikujemo. Ovo nije lak zadatak za ljudska bića, ali blagodaću i snagom Krsta mi koji smo slabi jačamo Hristom. S tom blagodaću treba da odvažno davajemo izraza hristopodobne ljubavi i hristopodobne smernosti u svetu u kojem mnogi nisu u stanju da vide bilo šta dalje od sopstvenog mišljenja. Tom snagom budimo nepokolebivi i ostanimo verni Predanju drevne Crkve u savremenom svetu, svetu neizvesnosti i zabune. Kao savet: „uzdignimo svoja srca i ruke ka Bogu na nebu“ (PlačJer 3,41) i sopstvenim rečima izgovorimo reči psalmopojca koji kliče: „Bože, ti si Bog moj, k Tebi ranim. Žedna je Tebe duša moja, za Tobom čezne telo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj“ (Ps. 63,1).
Izvor: Eparhija istočnoamerička, SPC
