Velika molitvena radost ispunila je tradicionalno manastir Ćelije na praznik Prepodobnog Justina Ćelijskog, duhovnika i služitelja oltara Božjeg tokom preko tri decenije zemnog života u toj svetinji.
Svetom Liturgijom u zavetnom hramu ave Justina je načalstvovao Visokopreosvećeni Mitropolit kruševački g. David, uz sasluživanje preosvećenih episkopa valjevskog g. Isihija i topličkog g. Petra, vikara Patrijarha srpskog, i sveštenoslužitelja iz više eparhija. Posebno svečani ton bogosluženju dalo je pojanje Hora sveštenika, bogoslova i polaznika Škole pojanja Eparhije valjevske pod upravom protojereja Branka Čolića, kao i sestrinstva manastira Ćelije predvođenog igumanijom Glikerijom.
Mošti Prepodobnog oca Justina su ove godine služitelje i poklonike dočekale pred zavetnim hramom, te je njegov blagoslov i na taj način prebivao sa svim učesnicima liturgijskog sabranja. Praznično slovo, utemeljeno na pročitanom jevanđeljskom odlomku (Mt 5, 42- 48) prineo je Mitropolit kruševački g. David.
– Hrišćansko pravoslavlje ne priznaje bližnjeg kao neprijatelja, već sve čini da svakog učini bližnjim i bratom svojim. No, mi nismo uspavani pa da ne znamo kako se neko ponaša prema nama i mi prema njemu, jer svako ophođenje ima svoje plodove, ostavlja trag. Postoje ljudi koji se neprijateljski ponašaju i jedini način da ostanu bližnji jeste blagosiljati ih, a ne upućivati kletve. Naravno, to podrazumeva činjenje dobra onima koji nas mrze i molitve za one koji nas vređaju i gone – približio je mitropolit David čuveni hrišćanski paradoks kojim se jedino stiče blagoslov i pravo obraćanja Ocu na nebesima koji, kako jevanđelist Matej beleži, obasjava i zle i dobre, te daje dažd i pravednima i nepravednima. – Svaki čovek treba da se spase, jer je pozvan u spasenje – poučio je mitropolit David, dodavši da hrišćanski život poziva na savršenstvo u podvigu i vrlini.
U drugom odlomku (Mt 11, 28- 30) Gospod poziva Sebi sve koji su umorni, natovareni, izranjavljeni, opterećeni i usmrćenim, jer On je istinski Spasitelj i Njegovo je da nas privuče Ocu kakvi god da smo. Početak hrišćanskog života je uzimanje jarma (Uzmite jaram moj na sebe…), odnosno uzimanje krsta. Uvek je to krst Gospodnji sačinjen od bezbroj naših krstova, ugrađenih u njega, te je naše nošenje krsta zapravo pridržavanje krsta Gospodnjeg. Kako nositi krst, učimo od Gospoda. Krst se nosi krotko i smireno. Jedino tako se može naći pokoj dušama. Pokoj je od blagodati, koju Gospod daje ljudima… Krst se nosi na sinovski način i samo sinovi mogu da ga iznesu – objasnio je mitropolit David nošenje krsta kroz život po uzoru na Spasitelja, koji je upravo ovo znamenje učinio pobedonosnim simvolom svojim smirenjem, te je zbog toga naša vera blaga vest i to je ono što mi možemo dati svetu.
Posle svete Liturgije, Preosvećeni Episkop g. Petar je prelomio slavski kolač sa sestrinstvom manastira Ćelije. U svom obraćanju prisutnima, vladika Isihije je ukazao na značaj prisustva oca Justina ovde za sve nas preko njegovih celebnih moštiju. – Svi ulazimo ovde da se, smireno i skrušenog srca, nad njegovim kivotom pomolimo za oproštaj grehova, za popravljanje naših propusta, slabosti i malodušnosti. U dane kada je čitav rod naš pokazivao nestrpljenje, On (ava Justin) i njegove reči znače čvrstinu i pravac, ali ne onako kako naš ogrehovljeni i nedostojni um tumači njegove reči, već onako kako ih tumači naša Crkva, jer svete Oce samo na taj način možemo da shvatimo – rekao je vladika Isihije u čast velikog ugodnika Božjeg čije molitve čuvaju Valjevsku eparhiju i vasceli pravoslavni svet.
Svečanosti u manastiru u Ćelije su, pored vernika iz raznih krajeva, prisustvovali i ministar bez portfelja zadužen za oblast međunarodne ekonomske saradnje dr Nenad Popović, gradonačelnik Valjeva g. Lazar Gojković i drugi uvaženi gosti.
Izvor: Eparhija valjevska
