Празник српских просветитеља, словенске браће Кирила и Методија, литургијски је прослављен у острошкој светињи у суботу 24. маја 2025. љета Господњег.
Подгорички парох јереј Владимир Милуновић началствовао је Светом литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон и јеромонах Владимир, као и протојереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох.
Сабрано монаштво и вјерници који су се припремали, приступили су Светој тајни причешћа.
На крају богослужења празник Светих Кирила и Методија сабранима је честитао началствујући о. Владимир.
– Благословен који долази у име Господње. Tако данас да се поздравим, јер су благословени Кирило и Методије равноапостолни у овим крајевима словенским. Благословени су јер нaм јавише име Господње. Браћа солунска послати у ове крајеве, односно на позив кнеза Растислава Моравскога, да дођу и да проповиједају Јеванђеље. Некако читав живот њихов од самога рођења, прво што су рођени у једној угледној породици, па онда и сам њихов раст и развој од дјечачких и момачких дана, припремао их је за ово Божје дјело, за ово главно дјело које су урадили, за ову велику тајну која се одвијала за све вријеме њиховога мисионарења. Прво што је Методије био војвода у словенским крајевима, па је тамо научио словенски језик, а Константин (Кирило) био школски друг са царем Михајлом Трећим и тако стекао највиша образовања и највише школе онога времена. Имају тамо у Јеванђељу, кад се помену они крајеви Завулонови и Нефталимови који сједе у сјенци смрти. Тако су и ови крајеви, и сви словенски крајеви тамо, моравски и панонски, сједјели у сјенци смрти, у страху од свега и свачега, вођени стихијама природним у мраку незнања. И Бог је благоизволио да пошаље ову словенску браћу – бесједио је о. Владимир.
Подсјетио је да се Константин (Кирило) тада питао како ће проповиједати словенским народима ако они немају своје писмо.
– Цар Михаило му је рекао иди ти и даће ти Бог све што ти треба. Па је Константин на себе узео четрдесетодневни пост, и убрзо му се јавило, и убрзо му је Бог услишио молитве, и препознао је тај тренутак, и како се каже, измислио глагољицу од 38 слова. И тако је полако почео да преводи књиге.Прво што је преведено на том старославенском језику јесте Јеванђеље по Јовану, његов почетак, ”У почетку бјеше Слово и Слово бјеше у Бога, и Бог бјеше Слово”. Тако је започело просветитељство словенских народа, тако је словенски језик постао трећи књижевни језик у Европи. То је велика заслуга и велики наш дуг према Светој браћи Кирилу и Методију, велики дар који су нам они дали, да се убројимо у писмене народе, у словесне народе, са тим смо језиком задобили и сву ону културу, и сво оно достојанство које имамо као народ међу свим осталим народима, а то је велико достојанство јер смо постали онај народ са којим је Бог – поручио је о. Владимир.
