На празник Светих Ћирила и Методија, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија, којом је началствовао јереј Илија Арзејкин, клирик Санкт-петербуршке епархије Руске православне цркве. Саслуживали су протојереј-ставрофор Далибор Милаковић, протојереји: Предраг Шћепановић, Бранко Вујачић и Игор Балабан, као и јереј Велимир Бугарин.
У славу и у част Божију и Светих Ћирила и Методија, током Свете литургије, појала је и одговарала мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења.
Свети славни и свехвални равноапостолни учитељи словенски Кирило и Методије, дивни су украс Цркве Христове и најпоштованији светитељи међу словенским народима јер оставише неизбрисив и благословени траг у писмености, али и дубокој вјерности Цркви Христовој и љубави коју свједочише.
Кирило (Константин) рођен у јулу 826. године, а упокојио се 14. фебруара 869. у Риму, Методије је рођен између 816. и 820, а упокојио се 6. априла 885. године, обојица су рођена као православни Грци у Солуну. Рођени су од побожних и благочестивих родитеља Лава и Марије. Отац Лав био је византијски војни заповједник. Будући да су рођени у Солуну, своју младост су ту и провели, а важно је нагласити да је Солун у то вријеме био окружен Словенима. Према историјским свједочанствима Методије бива постављен за управника једне архонтије у источној Македонији, док је његов брат Кирил одгојен на царском двору, након завршених философских и теолошких студија постављен за библиотекара Храма Свете Софије у Цариграду и учитеља философије на цариградској високој школи. Године 851. Кирил постаје члан византијског посланства арапском калифу у Самари.
Света браћа своју главну улогу одиграли су приликом послања од стране византијског цара и цариградског патријарха да проповједају међу Словенима. Они су најприје отишли у Централну Европу, на просторе данашње Моравске и Чешке, гдје је њихова проповјед имала великог успјеха, те је народ почео масовно да прихвата православну вјеру.
Њихова припрема за ово послушање огледала се у састављању словенског писма и превођењу богослужбених књига, како би народ могао да богослужи на свом језику. Тако Кирил најпре саставља прво словенско писмо глагољицу. Свети Кирил је написао словенско писмо, које данас називамо ћирилицом, а за западне Словене саставио је глагољицу. Тако од Светог Кирила потичу оба писма и ћирилица и глагољица. Ова Света браћа су преводила и богослужбене књиге на тадашњи говорни језик, као и Свето писмо. Можемо слободно рећи да су они поставили основе словенске писмености и културе, убрајајући ту све словенске народе: Русе, Бугаре, Србе, Хрвате, Словенце, Словаке, Чехе и Пољаке. Сви су они заједно као Словени примили православну вјеру од Светих Кирила и Методија.
Текст, фото: Борис Мусић
