„Sećajte se svojih starešinaˮ: Pred čitaocima je novi broj „Pravoslavnog misionaraˮ
Pred čitaocima je novi januarsko-februarski 377. broj „Pravoslavnog misionaraˮ, zvaničnog misionarskog glasila Srpske Pravoslavne Crkve za mlade. Tema ovog prvog broja u 2021. godini je „Sećajte se svojih starešinaˮ. Informacije o novom broju i zvučni zapisi predstavljanja u medijima dostupni su na našoj zvaničnoj internet stranici:
Sadržaj počinje uredničkim uvodnikom prezvitera dr Olivera Subotića, pod naslovom Sećanje i ugledanje na srpske duhovne starešine naših dana. Urednik čitaoce uvodi u temu broja naglašavajući da je pouka Apostola Pavla o sećanju na starešine sada najpotrebnija jer smo suočeni sa upokojenjem velikih jeraraha i duhovnih vođa našeg naroda: patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i episkopa Milutina. U zaključnom delu svog uvodnika otac Oliver postavlja kaže: Srpski niz starešna dostojnih sećanja bismo mogli nizati dugo i zadugo, a ove koje smo naveli su sasvim dovoljni da nas podstaknu da se preispitamo pred pitanjem: koliko naše delanje na njivi Gospodnjoj liči u revnosti na njihovo?
Rado čitanu rubriku Materik krasi tekst pod naslovom „Stanište Bogaˮ u utrobi Bogorodice, čiji prevod sa jelinskog jezika nam donosi Mihaela Panković. Da je naša priča i promišljanje o onoj koja je časnija od Heruvima i neuporedivo slavnija od Serafima, uvek nedovoljna i nikada do kraja ispričana, dokazuje nam ovaj tekst koji svakog čitaoca podstiče na dublje razmišljanje o velikoj tajni Presvete Bogorodice i njenoj spremnosti da bezuslovno vascelo svoje biće preda Hristu Bogu.
Blagoslovite! Nek je blagosloveno, naslov je teksta koji je objavljen u rubrici Reč pastira. Autor iz pastirskog iskustva poučava o pravilnom poimanju blagoslova i ostalih segmenata koji su neodvojivi deo hrišćanskog etosa. Na Svetoj Gori i u mnogim našim svetinjama, ove reči su svakodnevni vid komunikacije. Kad te neko pozove po imenu, odgovaraš mu: Blagoslovi! Dakle, reči mog brata, sestre, prijatelja, šefa, za mene su blagoslov. Čuvši molbu, naređenje, zapovest, uputstvo, odgovaram rečima – nek je blagosloveno. Na savremenom srpskom to bi zvučalo, izvolite, i potom u redu, reči su autora ovog teksta.
Čitaoci u ovom broju mogu da pročitaju četvrti deo teksta mitropolita suroškog Antonija (Bluma) pod naslovom: Braćo moja sveštenici, čuvajte se.
U nastavku naš saradnik Rade Bulajić piše o Svetom Fotiju Carigradskom i osudi filiokvističkog učenja. Na kraju svog teksta podseća na važnu istinu koja kruniše njegovo kazivanje na navedenu temu: Pravoslavno bogoslovlje uči da je Otac jedinstven izvor i uzrok božanstva; odatle proishodi jedinstvo suštine u Bogu, jedinstvo koje ne narušava ipostasnu različnost. Sin se rađa od Oca, a Duh ishodi. Večno ishođenje Duha paralelno je sa večnim rađanjem Sina od Boga Oca. U tom smislu, filiokve anulira monarhiju Oca u Božanstvu, uvodeći dva ontološka načela u Svetu Trojicu – Oca i Sina – što dovodi do konfuzije u odnosima među ipostasima. Zbog svega iznetog, za pravoslavne hrišćane filiokve nije prihvatljivo učenje.
Rubriku Savremena misija Crkve, upotpunjuje razgovor sa Tomasom Halbertom, duhovnim čedom igumana Germana Platinskog. Intervju pripremila: Kseniя Ermišina Istočnik: https://pravoslavie.ru/123354.html 26. avgusta 2019. g. Prevod: Duška Zdravković, Pravoslavna porodica, novembar 2020.
O dudu kao biblijskom voću piše Milena Stefanović. Među voćkama pomenutim u Bibliji pojavljuje se i dud, koga botaničari smatraju crnim (lat. Morus nigra). U prevodu Đure Daničića u Starom Zavetu nalazimo ga samo na dva mesta (2 Sam 5, 23–24), dok se prema drugim prevodima navodi na sedam, od kojih je pet Daničić preveo kao vrbe. Mada, može se reći da prevodi biblijskih biljaka nisu uvek pouzdani, ističe Milena Stefanović u svom tekstu koji je objavljen u rubrici Biblijski herbarijum.
Od ovog broja Pravoslavnog misionara redakcija pokreće rubriku Pravoslavlje i medicina. Tim povodom, naš urednik prezviter dr Oliver Subotić razgovarao je sa našim novim saradnikom, lekarom, piscem i pesnikom Marijom Lazarević.
„Sebični gen“ kao nehotična metafizika, naslov je teksta koji je nastao iz pera dr Aleksandra Milojkova, a objavljen u rubrici U dijalogu sa ateizmom, koju autor vodi dugi niz godina.
Đakon Vladimir Pekić, đakon Svetovavedenske obitelji u Beogradu i dugogodišnji saradnik našeg časopisa, svojim autorskim tekstom otvara tematski deo ovog broja. U tekstu pod naslovom Starešine kao služitelji, đakon Vladimir najpre objašnjava značenje reči starešina, a potom o navedenoj reči promišlja kroz starozavetna i novozavetna svedočanstva. Sadržaj ovog izuzetnog teksta mogao bi da se sagleda u pouci koju autor upućuje čitaocima: Istinska slava čoveka počiva u spremnosti da se odrekne sebe, jer ljubav Hristova čoveka otvara za to da zagrli ceo svet i tako sebe učini obitavalištem Božijim.
O liku i delu blaženopočivšeg arhiepiskopa cetinjskog mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, piše protoprezviter Slobodan Lukić, sveštenoslužitelj iz Mitropolije crnogorsko-primorske. Neumorno višedecenijsko pregalaštvo na njivi Gospodnjoj, duboka vjera i žrtvena ljubav prema Bogu i rodu učinile su Mitropolita Amfilohija Radovića dostojnim nasljednikom velikih prethodnika na tronu cetinjskih mitropolita. Umnoživši divne od Boga darovane mu talante, on je kao vjerni sluga Božiji i dobri pastir svoga slovesnog stada ušao u radost Gospodara svoga baš u navečerje praznika Čudotvorca i Mirotvorca Cetinjskog. Tek će sa određenog vremenskog odstojanja biti moguće jasnije sagledati i vrjednovati njegovo arhipastirsko djelo kojim je ostavio neizbrisiv trag u životu naše pomjesne Crkve, ističe autor u svom tekstu pod naslovom Mitropolit Amfilohije – divni svjedok Vaskrsenja.
Patrijarhove suze u Tehničkoj školi „Prota Stevan Dimitrijević“ u Aleksincu, naslov je teksta Zorice Peleš, koja se prisetila na nezaboravne susrete sa blaženopočivšim patrijarhom Irinejem.
Prethodnog, 2020. leta Gospodnjeg, u večni zagrljaj Gospodu svome kome su celoga života verno služili prešli su naš blaženopočivši prvojerarh i dva otačastvena arhijereja. Gospod je prizvao u večnost Patrijarha srpskog Irineja, Mitropolita crnogorsko- primorskog Amfilohija, kao i Episkopa valjevskog Milutina. Našeg blaženopočivšeg prvojerarha i arhijereje Amfilohija i Milutina objedinjavala je nepokolebiva vera u Boga i Vaskrsenje, ali i spremnost na neprestano saraspinjanje, sastradavanje i bezuslovno predavanje vaskolikog bića Bogu. Ova tri duhovna svetila našeg vremena svojim smirenim životom posvedočili su da je jedina istinska vera ona koja se potvrđuje delima, reči su iz teksta pod naslovom: Sećanje na tri velikana naših dana, autora katihete Branislava Ilića.
Nakon tematskog dela, našim čitaocima donosimo tekst jereja Valerija Duhanjina pod naslovom: Koliko bi ti hteo da živiš? Sa ruskog jezika preveo je naš saradnik Nebojša Ćosović.
Naš saradnik Jovan Honda priredio je razgovor (i prevod istog) sa ocem Arsenijem čuvarom čestice Svetog hitona Gospodnjeg. Čitaocima Pravoslavnog misionara predočen je izbor iz razgovora vođenog u sveštenoj obitelji manastira u Rakovica, jula 2020. godine.
Za pokajanje, preobraženje, i novi početak u Hristu nikad nije kasno, poručuje nam mlada i darovita majka hrišćanka, naša sestra Jelena Antić, ikonopisac i restaurator, sa kojom je razgovarao katiheta Branislav Ilić. Hrišćanska porodica u svakom vremenu je težila da bude jednodušna u ljubavi i molitvi. To i mi danas moramo da činimo. Sveti Starac Porfirije Kavsokalivit kaže da je „svetost roditelja najbolje vaspitanje u Gospodu“. Roditelji stoga treba da se trude da budu nosioci svih vrlina, dajući sebe maksimalno u bezuslovnoj ljubavi prema svojoj deci. Deca će na prvom mestu učiti u svojoj kući gledajući svoje roditelje kako se neprestano trude oko sopstvenog ispravljanja kroz pokajanje i ispovest, te najveće darove čoveku koji od najgorih grešnika prave svece, poručuje Jelena Antić u ovom nadahnutom i nadasve poučnom razgovoru.
U rubrici Hrišćanski život objavljen je tekst Milenka Bodina pod naslovom Dve decenije na svetosavskom putu.
Jerej dr Živko Ilić za rubriku Bogoslovski dijalog, piše o dijalogu pravoslavnih hrišćana sa pripadnicima islama, a naslov teksta je: Hrišćanstvo i islam – nemogućnost dijaloga ili nemoć za dijalog hrišćana i muslimanâ.
Rubriku Hrišćanska etika, upotpunjuje tekst našeg saradnika dr Đorđa Vukovića, pod naslovom: Sećanja Ljube Nenadovića na velike arhijereje.
Ovaj januarsko-februarski 377. broj Pravoslavnog misionara zaključen je tekstom pod naslovom „Arhijerej“, koji je objavljen u rubrici Hrišćanska književnost.
Posetite zvaničnu internet stranicu zvaničnog misionarskog glasila Srpske Pravoslavne Crkve za mlade, na adresi: http://misionar.spc.rs, i upoznajte se sa načinom pretplate i ostalim detaljima o „Pravoslavnom misionaruˮ.
Katiheta Branislav Ilić,
član uređivačkog odbora „Pravoslavnog misionaraˮ
zadužen za odnose sa medijima
