ПРЕД ЧУДОТВОРНОМ ИКОНОМ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЧАЈНИЧУ
Гледао сам једном старца,
Изнурена и блиједа,
Како скромно на икону
Ове наше цркве гледа.
Диг’о главу, упр’о очи
У икону — ту пресвету,
И он Божју матер гледа
На овоме грјешном’ св’јету . . .
Божје мајке и била је
Та икона стара, красна;
Ту утјеха сваком лежи,
Још највећа српска хасна.
„Богомати! Помози ми!
Ја се у те тврдо надам;
Пропао сам, ах, са свијем,
И већ ево грозно страдам“ ! . .
То изрече старац с’једи,
Главу опет доле спусти,
А сузе му из очију,
Полећеше у брк густи.
Миров’о је, стајао је . .
Пред иконом Спаситељке,
Е, мислио и размишљ’о
О данима борбе тешке . . .
Још једанпут гледну старац
На икону Дјеве свете,
И његове мисли опет
Том’ извору блага лете.
„Света Дјево, избави ме
Од болести тешке ове,
Опрости ми грјехе многе
И рајске ми дај дворове“.
И то рече, па умукну;
А икона к’о да сама
Милостиво одговори
Изнемоглом у бједама:
„Тебе скромна и побожна
Од болести избавићу;
Овај савјет најкраснији
С здрављем, срећом теби даћу:
Тврдо, право вјеруј Бога,
Њега љуби и почитуј;
Што ј’ човјеку он обећ’о
С увјерењем ти очекуј.
Ближње љуби у свом срцу,
К’о што љубиш самог’ себе;
А и они из захвале,
Не ће мање љубит’ тебе.
Добро твори — бићеш срећан
И у души задовољан,
Но највећма кад отспаваш
Овог’ жића — вараљиви сан.
Та утјеха нек те снажи
Кроз чемерне све ти дане.
Само гледај, да ти душа
Због гр’јешења не пропане.“
Чувши савјет, поклони се
Пред иконом чудотворном,
И кући се врати старац
Са радошћу неизмјерном.
С’ усхићењем и чаробно,
Причао је свима ово;
Јер му ј’ здравље сваку срећу
Оног часа Бог даров’о.
* * *
И ја човјек — па незнатан,
Приђох славном твоме трону;
С’ тврдом вјером падам ево
На кољена пред икону.
Кратку молбу ја ти шаљем
Из дубине срца свога,
Озари ме и оснажи
Са љубављу Сина твога:
О, усрећи српски народ,
Јер је доста он патио,
Та, на сваке муке метан
Због неслоге клете, био! . .
Даруј дичном српском роду
Љубав, срећу, славу, слогу;
Узвиси га Богомајко,
Друго ништа желит’ не могу. —
1891.
Јосиф Л. Кочовић,
богословац и српски учитељ
(Извор: „Босанско-Херцеговачки Источник“, Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне нотребе српско-православног свештенства, Свеска IV и V; Сарајево, април, мај 1891; година V; стр. 171.)
Приредио: мр Александар М. Вујовић,
професор Богословије Светог Петра Цетињског
и уредник Катихетског програма Радио Светигоре
