U okviru programa „Veliko i slavno ime Njegoš“, kojeg je, povodom 170 godina od upokojenja Petra II Petrovića Njegoša, prethodnih dana, organizovala JU Muzeji i galerije Nikšić, u nedjelju 14. novembra, u Gradskoj kući, predavanje „Njegoševa ideja nacije“ je održao dr Duško Babić, urednik Srpske književne zadruge.
Medijator večeri bila je Vesna Todorović, v.d. direktora JU Muzeji i galerije Nikšić, koja je u uvodnoj riječi navela najvažnije podatke iz biografije dr Babića. Do sada je objavio knjige: „Pozorište iracionalnog“, „Teskobe“, „Pesme srpskog soldata“, „Trpija“, „Narod na međi“, „Umiti se suzama“, „Povratak“, „Ako ljubav nismo“, „Stan i hrana“. Radio je na izradi udžbenika za srednje škole i gimnazije. Objavljuje eseje, članke i oglede na književne teme, a Babićevu knjiga „Njegošev nacionalizam“ zajedno su objavile Katena mundi iz Beograda i Srpsko narodno vijeće iz Podgorice, prošle godine.
„Kad se pogleda šta je, iz čega on izvlači pojam čoveka, života, čovekovog odnosa prema Bogu, to je jedna živa hristologija koju nam je vrlo lako razumeti. Na šta ja, prije svega, mislim, a moglo bi se iz različitih perspektiva sve ovo pokazivati, prvo vidimo da je Njegoševo poimanje čoveka žrtveno, stradalno, da nema čoveka koji sebe ne prinese na žrtvu; tek u stradanju, tek u svojoj žrtvi, u onome gde sledimo Hrista Spasitelja mi dostižemo svoju ljudsku punoću i krećemo se putem čovečanskim. Čini mi se da se iz ovoga može videti da je Njegoš, Njegoševa misao u celini, pa i Njegoševa misao o narodu, snažno ukotvljena u hristologiji, u veri u Hrista“.
„Ove osobine Njegoševe ideje nacije, njena metafizička zasnovanost, njena prirodna religioznost i njena hrišćanska nadahnutost jesu nešto što bih voleo da uvek imamo u vidu kad razmišljamo o Njegoševoj ideji nacije“, rekao je Babić.
Dodao je da se Njegoš o shvatanju pojma nacionalne države nije direktno izjašnjavao.
„Nacionalna država vodi svoje korene iz Biblije, Starog zaveta, zakonima ponovljenim, gde Mojsije objašnjava Jevrejima kad se vraćaju u obećanu zemlju šta ih tamo čeka, čega sve moraju da se drže, otkriva im zakone i, između ostalog, im govori o tome na koji način će urediti svoju državu, kaže im: Uzmite ono što je vaše, gde su bili vaši praoci, ni stope više. Šta je to nego ono što je Njegoš rekao: Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počine. Potpuno isto samo kazano na drugi način, kao i onaj stih: Al` tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava. Tirjanstvo je nešto što se nikako ne uklapa u Njegoševe pojmove čoveka, naroda, države. Dakle, postavljanje moralne norme, postavljanje naloga, a ne nekih opisnih osobina kojima ćemo se dičiti, isprazno ponositi; ponositi se, svakako, treba, ali ponos bez onoga prvog, Njegoševskog, imperativnog moralnog naloga neće imati mnogo uspjeha“, smatra Babić.
Senka Čolović Šumić
