У оквиру вјеронауке за одрасле “Добротољубље”, при Цркви Светог Ђорђа под Горицом, синоћ, 2. марта, одржано је предавање на тему “Житије блажене и христољубиве Јеленe” у Светогеоргијевском дому у Подгорици. Предавач је био о. Драган Станишић.
Данило Други у овом Житију наводи да прије свега треба да славимо Бога који се ваплотио ради нас и који је ради нашег спасења све претрпио. Он жели да добро и тачно изнесе житије Св. Јелене као што му објавише свједоци и колико је он очима видио.
Данило пише да је Јелена била од племена фрушкога (францускога). Са српским краљем Урошем Првим вјенчала се 1245. године. Имали су петоро дјеце. Живјели су у старом дворцу рашких жупана у Дежеви. Имали су на располагању и немањићки дворац у Брњацима крај Ибра. Припадала јој је титула краљице Србије, Дукље, Албаније, Хума, Далмације и Приморских области. Овим земљама са својим мужем владала је 27 година, а самостално је имала неке области 38 година. Јелена Анжујска (1230-1314) живећи на земљи несмућеном душом и кротким срцем приносила је молитве Богу и украшавала се сваким добрим дјелом. Данило описује нарав Свете Јелене да бијаше блага по природи, непорочна животом, оштра ријечју, у заповиједању кротка, свакоме је дужну част одавала. Пост чињаше тако хранећи гладне и непрестано бринући се како ће угодити Господу. Трудила се и како ће давати милостињу у божаствене храмове. Бринула се о удовицама и сиротима. У својој области сабирала је кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у своме дому, обучавала сваком добром реду и ручном раду, који приличи за женски пол и када би одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обрадујући их сваким богаством, а мјесто њих узимала је друге дјевојке.
Молила се и за синове своје управљајући их ка Господу који бијаху два краља у свом отачаству, благочастиви краљ Стефан, звани Драгутин, и брат његов краљ Стефан Урош, звани Милутин. Говораше им да се сјећају да су пород хришћанске вјере и народа благовјернога, од младости вођени и крепљени Духом Светим. Помиње како су њихови родитељи (преци) управљали смислено и разумно својим имањем, дијелећи дарове божаственим црквама и да бесконачно блаженство примише од Господа и казиваше им ријечи пророка Давида: Колико је добро и красно да браћа живе заједно… и душа охолога остављена је од Бога (Исаија). Њени синови, каже Данило: у сласт и са страхом примаху речи и поуке блажене матере Јелене, повинујући јој се са свом радошћу. Овој блаженој Јелени, наводи Данило, дође мисао да уз помоћ Божју подигне храм у име Пресвете Богоматере и поче зидати цркву на мјесту званом Градац. Заповиједила је да се скупе многи радници, зидари и занатлије, да се овај храм брзо сврши. И за живота свога испуни овај дом сваким изобиљем, божаственим књигама и свештеним сасудима, иконама, завјесама и другим црквеним потребама. Приходе и села многа приложи том светом мјесту, утврдивши хрисовуље са својим потписом, у којима су набројани сви њезини прилози и што је на потребу храму.
Данило Јелену ословљава великоименита Госпођо и назива је светилником отачаства. Наводи и да је примила монашки образ у Цркви Св. Николе у славном граду Скадру и и би названа монахиња Јелена и још на земљи живјећи унапријед видје гдје јој се спремају небеске обитељи. Ако њено тијело, каже Данило, у дубокој старости и изнеможе, но дух њен се крепко подвизаваше. Архиепископ Данило свједочи да је поред њеног одра, када се представила у Господу, у дворцу Брњаци био цио сабор српске земље. У то вријеме њезина представљења, када је и положише у спремљени њезин гроб, би љута зима. Послије овога, када је прошло три године, Света Јелена се јави једном од изабраних монаха, говорећи: Пошто од сада немам вољу да живим у земном блату, заповеди Бог да се моје тело узме из недара земље и да лежим пред лицем вашег богољубља. Свеосвећени Епископ Павле у том манастиру учини свеноћна пјенија и велика славословља и отворивши раку, гдје бјеше погребено њезино тијело, нађоше га гдје лежи као у роси, цијело непропадљиво ничим повријеђено. Начинише ковчег и у њега је положише. За вријеме турске владавине њене мошти су премјештане и скриване и дио њених моштију имамо и у манастиру Тврдош.
Постоји и црквена служба Светој Јелени Српској у Србљаку која се поје 30. октобра. Навешћемо тропар (глас четврти) у српском преводу: Из земље западне, светородној лози Српској прибројала се јеси, и добро-разраслом садницом показала се, благовјерна краљице Јелено. Красне плодове, двојицу светих синова својих, Богу си посветила и српском роду, на крају, све сујетно свијета оставила си и преподобним придружила се. Владику свих са смјелошћу моли да васељени дарује мир, а народу српском спасење.
