У суботу 25. новембра одржано је представљање књиге Високопреподобног архимандрита Илије (Рагоа) у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.
Отац Илија долази из Манастира Преображења Господњег у мјесту Терасону из Француске.
О књизи је говорио Архимандрит Илија (Драго), аутор књиге, док је водитељ вечери био Борис Мусић. Током представљања књиге свештенство и вјерни народ постављао је питања, првенствено везано за живот и мисију оца Илије у Француској као и везано за појединости из његовог живота које се тичу боравка на Светој Гори у манастиру Симонопетри и повезаношћу са великим и светим настојатељем те обитељи, почившим старцем Емилијаном.
Након уводних ријечи модератора Бориса Мусића, вече је благословио и поздравио све присутне домаћин, протојереј Никола Пејовић, старјешина овог Светог храма.
,,Част нам је да у предвечерју Божићног поста, а свега неколико дана од његовог почетка дочекамо и ово вече у част књиге која је заправо збирка путописних текстова које је отац Илија сабрао 2019. године када је био на поклоњење у светињама Србије, Црне Горе, наравно укључујући и Косово и Метохију”. – рекао је прота Никола.
Он је нагласио да за цијелу хришћанску заједницу у Подгорици и шире, долазак оца Илије заправо представља велики благослов:
,,За нас је велики благослов долазак оца Илије, јер смо о њему много тога чули, као великом духовнику и трудбенику на њиви Господњој, а који потиче из братства Симонопетритске обитељи на Светој Гори и који је по послушању отишао да своју мисију обавља врло успјешно у Француској”.
Прота Никола је напсолијетку закључио да ово вече јесте подсјећање на истине наше вјере, на наш истински пут – пут Богочовјека Христа:
,,Његова књига путописа није ништа друго него наставак онога што заправо живот и јесте, а то је један пут. Отац Георгије Флоровски је говорио да Црква није ништа друго него пут и путовање ка Царству Небеском. Док је Владика Атанасије светопочивши говорио да је човјек стријела чежнућа која стреми ка своме Творцу, ка своме саздатељу и искупитељу Господу Исусу Христу. Зато ће ово вече бити подсјећање на те истине наше вјере, на наш истински пут – пут Богочовјека Христа. А на том путу се сусријећемо са људима који нас подсјећају да треба да благодаримо Богу у ком смо времену рођени, међу каквим светињама и шта нам је све то Бог даровао и какве светитеље имамо као своје сапутнике и помоћнике на том путу”.
Након уводног слова оца Николе, ријеч је узео Високопреподобни архимандрит Илија који је у уводном дијелу свог обраћања истакао велику благодарност на увијек топлом дочеку, истакавши да искључиво кад долази у Србију и Црну Гору он дочекује истинску радост заједнице:
,,Хвала Вам пуно за ваш дочек и увијек топао дочек. Само кад долазимо у Србију и Црну Гору ми дочекујемо радост заједнице са вама и прије него вам представим књигу, прву ствар коју желим да вам кажем да са пуно емоција почињем да причам поред мјеста почивања светопочившег Митрополита Амфилохија”.
Он је рекао да са пуно емоција говори на мјесту гдје почива светопочивши Митрополит Амфилохије, акцентујући да је за њих он био отац једнако као и за народ у Црној Гори:
,,Морам да вам кажем да је почивши Митрополит Амфилохије за нас био отац, исто као што је за вас. Ми често подсјећамо на њега и писали смо о њему у овој књизи коју ћемо вам представити вечерас, као и о другима које имате за примјер и ако Бог да, имаћете их још”.
У наставку отац Илија је појаснио откуд се одлучио да баш назове књигу ,,Зеница ока мога, Теби је гнездо”:
Наслов књиге ,,Зеница ока мога, Теби је гнездо” изабран је због наслова који написан код Богородице Љевишке у Призрену. Наиме, муслиман који је био задужен да сакрије и малтерише фреску, није могао да издржи а да не напише испод фреске ријечи: ,,Моје зенице никад неће заборавити сјај твоје љепоте.”
,,Зато и ова књига носи ово име јер смо и ми у зеницама наших очију видјели на овим просторима чудо Божије љепоте у светињама Његовим. Увијек сте нас деценијама примали и дочекивали са великом љубављу, а ова књига је један мали напор да и ми на ту љубав и то гостопримство одговоримо”. – образложио је отац Илија.
Он је напослијетку закључио да искуство вјере и цркве Православне, данас више него икада представља свјетлост за цијели запад и западну културу:
,,Усуђујем се да вам кажем, искуство ваше вјере и ваше цркве, данас више него икада, то је свјетлост за цијели запад и западну културу. Не желим да упоређујем наше земље. Током првих хиљаду година Запад је био хришћански као што сте и ви Срби били, међутим на Западу спољашњи утицај је избрисао тај квалитет који је запад посједовао некада. Међутим, могу да кажем да та стара вјера постоји унутра скривена, ви сте развили то искуство вјере у цијелом свијету и ми знамо како је ваш краљ Лазар изабрао Небеско изнад земаљског царства. Но, сада вјера на Западу доживљава буђење, прераста у живо конкретно искуство народа и светитеља, то је један дах који може да покрене ватру из пепела и да поново оживи огањ, буктињу вјере”.
,,Како смо и ми нашли ту буктињу и ту свјетлост и тај дах праве вјере овдје код вас у вашој земљи, током боравка, и ми смо покушали да вам то покажемо и напишемо и пренесемо све наше утиске и искуство, ништа нисмо додавали све је реално, имајући повјерења једни у друге, ви у нас, ми у нас. Нас сједињује Христова љубав, такорећи то је љубав која нам показује Христа, и кроз јединство које се прави између нас, ми се огледамо као што се свјетлост огледа у огледалу. Ми вас непрекидно молимо да нас чувате у својим молитвама, а молитва то је љубав у Христу и морам да вам кажем да и ми такође носимо љубав у Христу према вама и вашем народу”. – поручио је између осталог Високопреподобни архимандрит Илија (Раго).
Борис Мусић