Старац Пајсије Светогорац је рекао: „Откривено ми је једне вечери после дуге молитве да јако мало људи на свету спозна и добије Божију благодат у себи. Господ је даје само људима кроз пост, молитву, искрено покајање и исповедање, кроз тежљу и труд за чистим животом, несебично добрим односом према свим другим људима на свету и кроз учествовање на светим литургијама и службе током читавог свог живота. Јер Господ само у чистима пребива и остаје.
Без таквог живота, нико под небом не може спасити душу, нити напредовати кроз живот у датим им талентима и даровима. Таквим искреним начином живота Господ све даје. Љубав, мир у срцу, здравље па чак и материјално добро.“ На око педесет километара од града Никшића, у средишту земље Светог Саве, Херцеговини угњездио се дом Божији, Манастир Косијерево посвећен Рождеству Пресвете Богородице.
Сматрају га многи једним од најлепших манастира епархије Будимљанско – Никшићке. О историји светиње и њеном значају за сав род српски православни разговарали смо са архимандритом Арсенијем Самарџићем, игуманом манастира. Отац На порталу „Слободна Херцеговина“, аутор текста под називом „Манастир Косијерево – Симбол несаломивог духа православне Херцеговине“, Никола Анђелић је записао: „Легенда каже како је манастир настао за вријеме цара Константина који је пролазивши поред ријеке Требишњице, примјетио како је једно мјесто тврдо па саградио манастир Завалу, а потом рекао да је једно мјесто добро и ту дао да се сагради Добрићево, а на трећем мјесту је казао „Дуго закосијерисмо“ и даде да се подигне на истом манастир Косијерево. Поред ове легенде, имамо и један рационалнији показатељ да је у мјесту Панику, некадашњем Леусинијуму, пронађен материјални остатак, у техници полихромног мозаика на којем је вјерно приказан Орфеј, који персонифицира Исуса Христа, те који на рукаву има три крста ( а археолози такве ознаке датирају као оне који су настали у 3. вијеку, ранохришћанске).
Готово на истом мјесту пронађене су и Грчке сигнатуре, те старе фреске, које датирају из XI вијека. Манастирске одаје имају и материјалне остатаке, а у исто вријеме и религијске, па и један у виду сребреног печата који датира из друге половине 13. вијека, а на којем пише:
„Печат рождества Пресвете Богородице у Косијереву 6778″. Архимандрит Арсеније нам је говорио о завршетку фрескописања манастира и начину живота данас. Манастир Косијерево је кроз историју имао веома важно место у животу Срба како у духовном и религијском тако и у политичком смислу. Мирио је завађене, јачао дух православни. Управо због своје важности њега нису заобишла страдања која су задесила његов народ. Посебно је било страшно у току Другог светског рата. Отац Арсеније показао нам је капелу у којој се чувају мошти мученика.
Архимандрит Арсеније Самарџић потиче из благочестиве патријархалне породице родом са Драгаља из Кривошија. По струци је инжењер и није велики љубитељ камера, али је љубитељ сваког ко посети светињу манастира Косијерево. Народ поучава речима, вољан да свакога ободри и окрепи. Тако је и текао наш разговор уз питања како да ојачамо наш карактер и будемо бољи људи. Завршимо емисију речима Светог свештеномученика Серафима Звездинског записаним у делу „Бити са Господом на Светој Литургији“: „Пријатељи моји, чувајте то Божије кандило, љубите Божанствену литургију, трудите се да се наситите из тог извора живота. Сматрајте изгубљеним онај дан када не будете слушали Литургију. Црква све зове на ту гозбу Божију; чак и оне који су остали код куће силом прилика, чак и мајке породице Црква се труди да звоњавом на „Достојно“ подсети да се у храму у том тренутку служи Божанствена страшна Литургија.“
Аутор и водитељ: Сава Самарџић
Сниматељ: Миодраг Мићић
Дрон: Миодраг Мићић
Монтажа: Марија Миланов
Производња: ТВ „Храм“, септембар 2024. године
