У Цркви Светог Николе у которском Старом граду синоћ је одржана традиционална Светосавска академија, којом су почеле свечаности у част првог српског архиепископа и просветитеља, а у организацији Српске православне црквене општине которске и Српског пјевачког друштва (СПД) „Јединство“ (1839) Котор.
Члан управе Друштва г. Драган Ђурчић поздравио је бројну публику на Светосавској академији: ,,Када кажемо традиционалној академији, позивамо се на наше хроничаре који су написали у првом реду да смо од почетка нашег опстојања, „о Савиндану чињели академичне забаве“. Значи, преко 18 деценија, преко 184 године, ми организујемо академију у част првог архиепископа српског Светог Саве. Захвални смо му што је испоштовао овај стони и престолољубиви град Котор, па је 1220. године, на тада которској Превлаци, основао Зетску епархију, дајући нашим прецима задатак живота Истока на Западу и Запада на Истоку. Међутим, хронике пишу још пуно ствари, а једна од њих је битна за данашњи дан. Прије тачно 160 година, 1863. године, за вријеме кризе која је пријетила да уништи ово Друштво у зачетку, мудри прото је донио Јеванђеље и икону Светог Саве. Заклео је све, диригента и хористе, да се закуну на Јеванђеље, цјеливају икону Светог Саве и они су тада нашем Друштву, које се до тада формално звало „Соћиета Канторум“, јер је било регистровано на италијанском језику, због аустријских власти, прогласили за заштитника Светог Саву. Значи, 160 година крсна слава овог хора је Св. Сава”, казао је Ђурчић.
Омладински хор „Јединства“ је на почетку академије почаствовао госте првом Светосавском химном у Српству (Которском химном Св. Сави), коју је написао прото Јово Сундачић, а компоновао Ђовани Салгети, тада диригент.
Професор Правног факултету Универзитета у Крагујевцу проф. др Зоран Чворовић је казао да се након више од 20 година универзитетског рада на различитим мјестима, различитим факултетима у земљи и иностранству, на медијима, различитим приликама, никада није осјећао одговорније него синоћ, јер као мирјанин, као лаик, по први пут говори у храму Српске православне цркве. Захвалио се СПД Јединство и Српској православној црквеној општини Котор на учињеној му части да говори у Цркви Св. Николе.
,,Други разлог посебне одговорности је јер говорим овдје на овој нашој нашој националној и црквеној међи на којој је 1220. године Свети Сава основао Митрополију са задатком да буде ништа друго него караула на овој нашој светој и националној међи. Одговорност је посебна када се говори пред људима који су читавим низом покољења остали на међи да свједоче и потврде животворност и снагу светосавског завјета и насљеђа. Дакле, вечерас, не само да говорим у храму него говорим на међи препуној караула, које између осталог носе и име Светог Саве. Мислим да се нигдје значај оснивача наше Свете помјесне аутокефалне цркве Светог Саве, не види боље него одавде са ове међе. Он је из овога искуства, а ви то можете да посвједочите, и наш чувар и наша лична карта и неко ко нас представља пред свијетом и у вишњем свијету у небеској Србији, са најснажнијом тапијом нашег народа, а то је Светосавље или православље српског стила и искуства, како је то говорио Свети Јустин Ћелијски”, рекао је Чворовић.
Говорио је затим о значају Светог Саве као равноапостолног светитеља међу Србима.
,,Поред свих других великих дијела које је Свети Сава учинио и због којих га је Господ прославио, он је и равноапостол. Зашто је Св. Сава равноапостол? Равноапостоли су били и јесу Свети кнез Владимир – крститељ руских земаља, Света Нина Грузијска, Свети кнез Борис – крститељ Бугарске. Равноапостоли су они који су једнаки, равни, ученицима Христовим, њих дванесторици и седамдесеторици, јер су дали немјерљив допринос или због тога што су незнабожце привели вјери или што су попут цара Константина, постали први браничи вјере“, казао је Чворовић.
Такав равноапостолни, истакао је, како му и појемо и у акатисту и у тропару је и Свети Сава.
„У тропару каже се „зато те поштујемо као равна апостолима и светима“, а у акатисту му се обраћамо као првом пастиру и учитељу српском и називамо га равноапостолним. Поставља се питање зашто. Да ли само због онога што је учинио на добробит свога отачества и свога рода? Да ли зато што је српском роду оставио у насљеђе аутокефалну цркву, зато што је творац Законоправила, номоканона српске редакције, што је један од редактора српско-словенског језика? Да ли је само зато равноапостолни или је равноапостолни због значаја који има у православном словенском свијету, нарочито код православних Бугара и православних Руса? Равноапостолни је и због овог другог. И отуда није чудо што се бугарски владар толико противио да краљу Владиславу преда свете мошти из Трнова, Србима. И није чудо што се култ Светога Саве развија код Руса већ од краја 14. вијека о чему свједочи Јеванђеље Кирила Белојезерског. Није чудо што је Свети Сава код Руса прибројан у Диптих светих Руске цркве само двије године послије крунисања првог руског цара, чијим венама је текла и српска крв Ивана ИВ Васиљевича силног, погрешно прозваног код нас Грозног”, рекао је проф. др Чворовић.
У циљу правилне процијене значаја дјела Св. Саве говорио је затим о 9. вијеку и времену великог цариградског патријарха Фотија и словенских светитеља и просветитеља Кирила и Методија, назначивши да Свети Сава „није ништа друго него настављач њиховог дјела“.
Свети Сава од 1206. до 1217. године, казао је проф. др Чворовић, спрема кадровске, организационе, црквено-правне, грађевинске основе (подиже читав низ храмова) за формирање независне Српске цркве, по угледу на Бугаре у 9. вијеку, која је требала да заштити Србе од двије империје „папске“ и „јелинске“.
„Свети Сава добија аутокефалност, добија право да српски архиепископ буде изабран од српских епископа и да Српска црква сама себи даје миро, као два основна елемента аутокефалности. На то дјело Св. Саве угледаће се потом и Бугари и Руси. Св. Сава ће успјети да раскине унију између Бугарске цркве и Рима“, казао је проф. др Чворовић, истакавши и да је Савино Законоправило „унијело свјетлост, када је у питању право, у словенске земље“, док у борби против „грцизације“ Балкана, Сава уноси у свјетлост словенског језика у црквену просвјету.
„Руска јерархија, у још увијек не аутокефалној цркви, формира се по обрасцу који је примијењен у Србији. Око 50 епископа у Кијевској митрополији, још увијек формално потчињеној Цариграду, биће монаси Кијевско-печерске лавре исто онако као што ће будући српски епископи бити монаси подигнути бригом и старањем Св. Саве, као игумана студеничког“, казао је проф. др Чворовић.
Он је назначио да су темељ Савиног дјела, аутокефална црква и свеукупни црквено-национални рад, били засновани на његовом великом одрицању од овога свијета.
„Прави патриота у лику Св. Саве је само онај чије је родољубље ка Богу усмјерено и које има ту спасенску димензију. Дакле, он је волио свој род не би ли га привео Господу као нови Израиљ и зато је Савино дјело остало велико и зато је наша Света аутокефална црква неупитна. Зато што је имала мистичку легитимацију“, казао је проф. др Чворовић.
Није, закључио је, српска аутокефалност, како то савремени човјек секуларних времена мисли, ствар политичке одлуке и вјештине Св. Саве.
„Она је имала мистичку легитимацију. Срби су најприје пројавили своје светитеље Св. Јована Владимира, а прије свега оца Св. Саве , Светог Симеона, Светог Стефана Немању и добили потврду његове богоизабраности са мироточењем његових светих моштију фебруара 1206. године“, казао је проф. др Чворовић, додавши да смо право на аутокефалност добили тек када смо прибројали своје свете и када се оснивач (Св. Сава неспорни отшелник и неспорни Боготражитељ) потврдио и код својих противника.
Светога Саву треба да видимо, казао је, као најсавршенијег Србина, као најсавршеније српско дијете и да слиједимо ономе што је он нама оставио, а оставио нам је независну Цркву, српско-словенски језик, српско право, а прије свега своју деонтологију, своју светосавску науку обавезности.
На Светосавској академији, под диригентском палицом Иване Кривокапић наступили су дјечији и омладински хор, док је мјешовитим хором дириговао проф. Михајло Лазаревић.
Изведене су нумере: О српска млада невина чеда, Ко удара тако позно, Христе Спасе, Дјело Светог Саве, На Светог Саву, Хава нагила, О свевишњи Творче непостижни, Величит душа моја Господа, Достојно јест, Кољада кољадка, Полијелеј, уз пратњу Ане Михаљевић (клавир), Петра Букилице (гитара), Јоване Шујице (флаута), Душице Кордић (виолина), Марије Галић (клавир). Програм је завршен Химном Светом Сави.
Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј Немања Кривокапић, позвао је присутне да сутра (петак 27. јануара) у 10 часова присуствују литургијској прослави Савиндана и резању славског колача.
,,У 11 и 30 је дочек Градске музике по старом которском обичају. Дјечја академија полазника вјеронауке ће бити истог дана у 16 сати у Цркви Светог Петра Цетињског на Прчању, а у 18 сати у Цркви Светог Николе у Котору. У 20 сати прославићемо славу СПД Јединство“, казао је о. Немања.
Светосавској академији су присуствовали и предсједница Скупштине општине Котор Маја Мршуља, потпредсједник Општине Котор Синиша Ковачевић и директорица Гимназије Котор Славица Ступић.
Фото: Андреа Шеваљевић
Извор: СПЦО Котор
