Episkop bački Irinej: „Sveti Dimitrije je žrtvovao svoj život, ali je pobedio u jedinoj borbi koja ima večnu vrednost – borbi protiv zla, protiv greha, protiv smrti, a u borbi za ljubav i za bližnje svoje.ˮ
Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački g. dr Irinej načalstvovao je na praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, u ponedeljak, 26. oktobra/8. novembra 2021. godine, na svetoj arhijerejskoj Liturgiji u Sabornom hramu u Novom Sadu, uz sasluženje Njegovog Preosveštenstva Episkopa mohačkog g. Damaskina, sveštenstva i đakonstva Eparhije bačke.
Na malom vhodu, Episkop bački Irinej je proizveo protonamesnika Đorđa Stojisavljevića, vojnog sveštenika, u čin protoprezvitera.
Besedeći posle pročitanog jevanđelskog začala, Preosvećeni vladika Irinej je poučio sabrani narod o značaju ličnosti svetog velikomučenika Dimitrija, o smislu stradanja hrišćana i naglasio: „Nisu mučenici bili ni slabići, ni kukavice – ni sveti Dimitrije, ni sveti Georgije, ni mnogi drugi sveti. Bili su vojnici po zanimanju, ali ne samo obični vojnici nego vojskovođe, istaknuti vojnici. Dakle, ljudi hrabri, spremni da se bore i da se žrtvuju. Ali nikada nisu stavili na prvo mesto ovozemaljska dobra. Zašto je častan vojnički poziv? Zato što on nije sračunat na to da ide da osvaja, da pljačka, da čini zločine. Nažalost, u naše vreme, mnogo više nego u ranijim vekovima, blagodareći ljudskoj zlobi i savremenoj tehnologiji ratnoj, to se dešava u mnogo većoj meri nego ranije u istoriji. Ogromna su stradanja širom naše planete. Ali, oni koji su u vojsci da bi branili pravdu, da bi branili svoje bližnje, da bi branili nevine i pritom svoj život izlažu svakoj opasnosti, ne žale ga – o čemu u celoj našoj istoriji i istoriji mnogih naroda nalazimo mnoge primere, sve do naših dana – ti ljudi time svedoče svoju ljubav prema Gospodu Hristu; svedoče spremnost da se žrtvuju za pravdu, pre svega za pravdu Božju, a onda i ljudsku. Zato je reč svedok počela da dobija značenje mučenik, onaj koji svedoči svojim stradanjem, svojom spremnošću da žrtvuje sebe za druge, za bližnje. To se vidi iz rečӣ Jevanđelja koje smo slušali, kada Gospod Hristos kaže učenicima, apostolima, da će oni stradati zbog vere u Hrista, da će biti progonjeni. Tako su i ovi veliki ljudi, kao sveti Dimitrije, sveti Georgije i drugi, bili svedoci ljubavi Hristove i svoje ljubavi prema Hristu, u svome vremenu. I zato su proslavljeni od Boga. Do dana današnjega mošti svetog Dimitrija se čuvaju u gradu Solunu, gde je postradao. Njegovo telo Gospod čuva do danas i ono toči miro na čudesan način, miro koje isceljuje bolesne. To se dešava i sa drugim velikim svetiteljima. Dakle, svetitelji nisu mrtvi nego živi, življi od nas koji mislimo da smo živi. Zato se mi njima molitveno obraćamo, sa ljubavlju, da oni budu naši molitveni zastupnici i posrednici pred Gospodom. Zato je i ovaj dan radostan praznik, bez obzira na to što vršimo spomen stradanja jednog čoveka; radostan i veliki praznik, jer sveti Dimitrije jeste žrtvovao svoj život, ali je pobedio u jedinoj borbi koja ima večnu vrednost – borbi protiv zla, protiv greha, protiv smrti, a u borbi za ljubav i za bližnje svoje.
U toku svete Liturgije, Episkop bački Irinej je u prezviterski čin rukopoložio đakona Aleksandra Šarčanskog.
