Povodom proslave manastirske slave, Uspenja Presvete Bogorodice, Njegovo visokopreosveštenstvo Arhiepiskop i Mitropolit mileševski g. Atanasije služio je u sredu 28. avgusta 2024. godine Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Dovolja kod Pljevalja. Sasluživali su nastojatelj manastira Sveta Trojica kod Pljevalja iguman Zosima, arhijerejski namesnik pljevaljski protojerej-stavrofor Saša Janjić i protođakon Ivan Savić.
Na Svetoj arhijerejskoj liturgiji, među brojnim vernim narodom, bili su i potpredsednik Vlade Crne Gore prof. dr Budimir Aleksić, predsednik opštine Pljevlja dr Dario Vraneš, predsednik Odbora direktora Rudnika uglja Pljevlja Milan Lekić, akademik dr Slavenko Terzić, poslanik Skupštini Crne Gore Nikola Rovčanin, direktor Radio-televizije Crne Gore Milan Knežević, i drugi ugledni gosti.
Većina vernih je pristupila Trpezi Gospodnjoj i pričestili se Životvornim Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista.
Nakon zaamvone molitve krenuo je trokratni molitveni ophod oko svetog hrama, a potom su osveštani slavski darovi i prelomljen slavski kolač koje je pripremio domaćin ovogodišnje slave, privrednik iz Pljevalja g. Milorad Potpara sa porodicom. Za iduću godinu za domaćine slave su se javili braća Radojica i Vukan Golubović iz sela Krupica.
Čestitajući praznik i slavu sabranom vernom narodu Visokopreosvećeni je u pastirskoj besedi, pored ostalog, rekao: – Ovi prostori su bivali rušeni ali i obnavljani. Kako je srpski narod obnavljao svoju dušu, svoje biće, tako je uspevao da obnovi i svoju kuću, svoje prostore na kojima živi i na kojima izražava sebe, i dokazuje sebe, i na kojima izgrađuje svoje osnove za Život Večni u Carstvu nebeskom.
– Današnji praznik pokreće lavinu misli, osećanja, verujem i čvrstih odluka. Glavni subjekat današnjeg praznika jeste ona koja je najsavršenija u rodu ljudskom, Presveta Bogorodica, ličnost iznikla iz čovečijeg korena, koja je napravila najveći učinak za istoriju čovečanstva. Ona je ljudsku istoriju usmerila u zdravom smeru, ka Nebu.
– Ona je sjedinila Boga i čoveka. Ona, Najčistija, dala je novo tkivo čoveku, čisto, bezgrešno, bogoljubivo, i poziva nas, kada se nje sećamo, kada nju proslavljamo, da se ugledamo na njen učinak, na njen Porod, na Sina njenoga, Gospoda našega Isusa Hrista, kome je Ona dala prostora u ljudskoj istoriji. I dala mogućnost nama da ostvarimo ono što čusmo od apostola Pavla, čitano danas: Svaka misao koja je u Gospodu Hristu da bude naša, da se na Njega, na taj Njen novi ljudski porod, ugledamo, i da se Njemu usličavamo, da živimo bezgrešno, bez virusa greha.
– Mnogo je poziva od Božijih ljudi, i od strane starozavetnih proroka i novozavetnih svetitelja, da se ugledamo na one koji su se na Boga ugledali. I mnogo je upozorenja da sva opasnost dolazi od grehovne zatrovanosti, opasnost za svu Božiju tvorevinu, a spas je u oslobođenju od te kontaminiranosti grehovne. Samo kroz duhovnu ekologiju možemo se osloboditi od propasti, besedio je Arhiepiskop Atanasije.
Paroh premćanski protojerej-stavrofor Lazar Veljančić zahvalio je svima koji su svojim prisustvom uveličali ovo svenarodno sabranje i pozvao da svi zajedno poslušaju pripremljeni kulturno-umetnički program koji je vodio pesnik Rajko Palibrk, a u kom su svoje umeće pokazali članovi Kulturno-umetničkog društva Pljevlja, narodni guslari Isak Simićević, Saša Laketić i Milan Marković, kao i frulaš Željko Martinović.
Za sve prisutne, učesnike ovog velikog narodnog sabranja kod manastira Dovolja u Premćanima kod Pljevalja, domaćin slave sa svojom porodicom priredio je slavsku trpezu ljubavi.
Izvor: Eparhija mileševska
