На дан када наша Света црква прославља Свету преподобномученицу Февронију, 8. јула 2025. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света литургија, којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Преподобна мученица Февронија била је ћерка сенатора Просфора из Рима. Рођена је и живјела у Риму, у вријеме цара Диоклецијана. Тамошњи епарх Антим је хтео да ожени сина Лисимаха са лијепом кћерком сенатора Просфора. Да би избјегла тај брак дјевојка се замонашила на истоку, у земљи Асирској, у манастиру, где је њена тетка, Вриена, била игуманија. Света Февронија је мученички пострадала 310. године.
Након освештаног славског колача и кољива принијетих у част и славу Свете преподобномученице Февроније сабранима се у овоме Светоме Храму обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.
Оврнувши се на житије Свете Февроније, о. Далибор је казао да су, упркос њеном кратком земаљском животу од 20 година, њена дјела била величанствена те да се њена слава пред Богом и даље умножава и узраста чак и 1.700 година након њеног мучеништва. Истакавши да не постоји већи благослов него страдати и положити живот свој за Христа, као што је учинила Света Февронија, прота је казао да један дан њеног живота превазилази нашу цјелокупну земаљску егзистенцију.
По његовим ријечима чудо Божјег промисла је то што се лобања Свете Февроније налази у ризници погоричког Саборног храма Христовог Васкрсења, што вјерном народу омогућава да се поклоне њеним моштима, да их цјеливају и пред њима узнесу своје молитве.
У наставку бесједе, о. Далибор је подсјетио да се у подгоричком Саборном храму, уз мошти Свете Февроније, чувају и мошти Светог Теодора Стратилата и да су мошти ових Божијих угодника раније били смјештене у старом подгоричком Манастиру Светог апостола и јеванђелиста Марка који се налазио на Драчу – Дрпе Мандића. Такође, изразио је наду да ће се овај манастир обновити, ако нас као народ Бог тога удостоји, и да ће мошти Свете преподобномученице Февроније и Светог Теодора Стратилата поново бити враћене у њега.
Протојереј-ставрофор Далибор Милаковић је указао на важност освећивања душе и тијела, како би постали дом Духа Светога, баш као што је током свог земног живота то чинила и Света преподобномученица Февронија. Следујући примјеру Свете Февроније, како је казао, у животу сваког хришћанина просијаће живот пун благодати Божије. Ревнујући за Царство небеско као и Света Февронија, отац је иразио дубоку наду да ће њене свете мошти бити снага и учитељ дјевојкама и омладини града Подгорице.
Претпоставља се да је лобању Свете Февроније из Цариграда у Србију, током једног од своја два путовања на Исток, донио Свети Сава и да ју је приликом оснивања Манастира Светог Марка јеванђелиста у Подгорици, граду рођења његовог оца Стефана Немање, приложио заједно са моштима великомученика Теодора Стратилата. Света обитељ је чувала мошти до доласка Турака и тада се на мјесто порушеног манастира уселила муслиманска породица Ђечевић. Они су вјерно чували ове светиње до 1900. године када су их предали Цетињском манастиру. Сматрајући да је лобања светитељке „занемарена“ од цетињске обитељи, која поред кивота Светог Петра Цетињског има десницу Јована Претече и дио Часнога крста, тадашњи игуман манастира отац Лука (Анић) 1998. године је приликом монашења сестре Февроније, у манастир Ждребаоник, донио стари, сребрни, лијепо исковани кивот са лобањом мученице и оставио је сестринству на чување.
Да бисмо били свјесни какав имамо благослов и покровитељство, којег нас је удостојила предајући своју свету главу нашем народу на чување, морамо се вратити њеном житију. Тамо се наводи да нисибијски епископ, иако имајући велико молитвено усрђе према овој светитељки, није могао добити ни дјелић њених моштију без усрдног мољења њене игуманије, када је дозволила да се један њен зуб пренесе у њен новосаграђени храм. Стога не смијемо заборавити на благослов који имамо чувајући њену свету главу – круну њеног страдања.
Текст, фото: Борис Мусић
