У Недјељу четврту по Педестници, када наша Света Црква прославља Светог апостола Јуду – брата Господњег, Преподобног Пајсија Великог и Светог Јована Шангајског, 2. јула 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.

Проти Далибору саслуживали су протојереј-ставрофор: Драган Митровић, протојереји: Бранко Вујачић и Никола Пејовић, као и ђакон Ведран Грмуша.

Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се протојереј-ставрофор Далибор Милаковић који се у уводном дијелу пастирског слова осврнуо на примјер велике вјере и љубави за ближњег које је при сусрету са Господом показао римски капетан, који је сматран за незнабошца и неког са ким просто јудеји нису ни разговарали:

,,Капетан из јеванђелске приче прилази Господу истинског срца, испуњеног истинском вјером да му помогне. Господ је одговорио да одмах долази да подари исцјељење, што показује да Господ брзо притиче у помоћ свима нама ако истински ка Њему завапимо као што је то учинио овај капетан”.

,,Међутим, капетан је на то одговорио Господу да има под собом војнике и да слушају његове наредбе, његове ријечи, заповијести, рекавши Господу да је довољно да каже ријеч и оздравиће слуга његов. Господ се истински задивио вјером коју је исказао овај капетан римске војске, прекоревши све израиљце рекавши да ни у Израиљу не нађе оваквог човјека који има оволику вјеру. Дакле човјек кога су сматрали незнабошцем, са којим нису ни разговарали, показао је истинску и већу вјеру. Пришао је чистога, искреног срца Господу за помоћ не за себе, већ за свога ближњег”. – бесједио је прота Далибор.

У наставку он је нагласио да је поука данашњег јеванђелског зачала да се наша вјера увијек наново испитује и кроз испитивање и искушења наново утврђује:

,,То је поука данашњег јеванђеља, колико год да вјеру имамо браћо и сестре увијек је потребно изнова да се она у нама утврђује и обнавља, јер смо сви подложни гријеху и због тога често наша вјера ослаби. Вјерујемо истински у овоме Храму, међутим кад изађемо из Храма, након Свете Литургије и наиђе на нас искушење да ли од ближњих наших, или разних ситуација које се око нас дешавају – наша вјера дође на испитивање”.

Прота Далибор је акцентовао колико је важно молити се искрено за ближње, нарочито за оне ближње са којима смо у неком сукобу или неразумијевању и нетрпељивости:

,,Ако се молимо и немамо довољно вјере, помоћи ће нам ближњи који се за нас моли. Много је важна молитва наших ближњих који су са нама који се моле за наше спасење, иако често нисмо свјесни тога. Онога кога можда мрзимо или у неком тренутку имамо неку врсту нетрпељивости према њему, најбоље ћемо помоћи тако што ћемо се Господу Богу помолити за њега и ако то наше срце не жели. Можда у срцу осјећамо срџбу и желимо да направимо велику пакост, али, само се помолите Господу за њега и видјећете како Господ отвара срце и наше и његово”.

,,Природно је да имамо међу собом нетрпељивости и неразумијевања, али вјером и љубављу ћемо све то превазићи. Ово нас јеванђеље управо тако поучава и на такав нас пут Господ позива – да сви заједно кренемо”. – закључио је он.

,,Повјерујмо у Христа као што је повјеровао и овај капетан из јеванђелске приче, предајмо своју наду Господу, молимо се искрено и за себе и за ближње јер нас Господ на то призива. Само у заједници задобијамо спасење, како и каже Господ: ,,Гдје су двоје или троје сабрани у име Моје и Ја сам међу њима”. Само тако што ћемо љубити Господа Бога свим умом својим, свом душом својом и свим срцем својим и ближњега свога као себе саме, задобићемо истинско спасење у заједници љубави – заједници Царства Небеског, јер у Царству Божијем сви смо једно, браћа и сестре, баш као и на овој Светој Литургији која и јесте предукус Царства Небеског”. – поручио је напослијетку протојереј-ставрофор Далибор Милаковић.