На данашњи празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, у овом недељном дану – служена је Света литургија у подгоричком храму Светог Ђорђа, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина храма.
Високопречасном проти саслуживали су: протојереј-ставрофор Велибор Ђомић, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић, и ђакон Ивана Црногорчевић и Лука Павићевић.
За певницом су одговарали појци овог Светог храма, праћени верним народом.
Након прочитаног јеванђелског зачала, пастирском беседом, верном народу обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин који је казао да смо у овај тропразнични дан, чули ријеч Божију која нам говори о томе зашто се и по чему наша вјера хришћанска разликује од осталих религија. Он је истакао да смо слушајући Јеванђеље по Луки, чули да нам Господ говори о љубави према непријатељима и да нас међу свим свјетским религијама наша Богооткривена вјера, хришћанска, учи да треба да љубимо и своје непријатеље.
,,Ми хришћани, православни, вјерујемо у Бога који је љубав, који је вјечна заједница љубави – Отац, Син и Свети Дух. А тај Бог који је из љубави створио свијет и човјека и све што је добро у свијету – показао је тиме љубав; прије свега зато што је сам Он љубав, што је живот Божији љубав, а онда створивши свијет и људе као круну свих својих створења“, казао је прота.
,,Онда је тај наш Бог, који је љубав, послао Сина Свога јединороднога да са висина небеских, са свог Божанског престола, узме људску природу, да се тако унизи, да се тако понизи из љубави, како би нас људе привео себи; да би нам показао како ми треба да живимо, и којим путем треба да ходимо. А онда је Бог и нас, своја створења, оне који на Њега личе, призвао – да и ми живимо љубављу”, казао је началствујући свештенослужитељ.
“Својство љубави је такво да је свеобухватно – љубав не може да некога воли, а некога не воли; јер Бог који је љубав, он све подједнако воли и Он своју љубав подједнако шаље свима, и кад нас је створио – све нас је једнаке створио; и кад је Његов Син дошао, све људе и све народе овога свијета је позвао да иду за Њим“, нагласио је отац Мирчета, наставивши, да је и нас своја боголика бића позвао и призвао на такву љубав, да све подједнако волимо. Зато нам данашње Јеванђеље о томе говори; да људима чинимо, онако како би жељели да они нама чине; и да дијелимо љубав и да волимо људе, не гледајући на то – како ће нам они узвратити.
Отац је казао да неко може помислити да и јесте тешко, да може неко рећи, па то није природно ,,али то је заиста природно, могли би рећи – натприродно, јер је Бог, тако створивши човјека, таквим га замисливши, да само тако живећи и само борећи се за то, може достигнути циљ и смисао свога живота“.
Упитао се прота и шта та љубав према онима који нас не воле и онима који нам узвраћају, злим за добро – шта та љубав подразумијева?
,,Не подразумијева сигурно када нам неко чини зло, има нажалост таквих људи, ситуација и историјских догађаја да уништи човјека, да уништи један народ. Ми сигурно у том моменту нећемо рећи – е ти си баш диван и красан, изволи, уби ме, уништи ме… То наравно не значи то. Сам Господ Исус Христос, ако читамо Јеванђеље, видимо да се Он склањао из многих ситуација и да није отишао да страда све до оног момента док није дошао Његов час. Или Апостол Павле, чије смо посланице читали – како је он избегавао страдање, до оног момента док није дошао његов час.”
Отац је подвукао да имамо, у историји наше Цркве, Свету браћу Кирила и Методија: и да су они када су проповиједали међу Хазарима, па су их питали – Како ви који проповиједате љубав према непријатељима, можете да се борите за слободу, да ратујете? Где су му они одговорили: – Господ нам је рекао да љубимо своје непријатеље, али нам је такође рекао да нема веће љубави него да ко положи живот свој за своје ближње.
Поучио је сабране да треба да се трудимо да праштамо својим непријатељима. Али, такође исто да се трудимо, да штитимо своје ближње, свој народ, своју земљу – и тако је било кроз историју нашег народа, и да ту љубав према онима који нам зло чине посматрамо управо из перспективе вјечности.
Како је Господ наш на крсту, рекао за оне који су Га распињали: ,,Господе, опрости им јер не знају шта чине!“
,,Дакле, ми често немамо ту способност и некада и не требамо да кажемо некоме: ,,Чини ми ти зло слободно!“. Али као хришћани дужни смо, да желимо добро, да се молимо за оне који чине зло, да ширимо добро, да ширимо љубав, да се молимо за добро, да се молимо да код свих људи преовлада добро – да их гледамо онако како их Бог гледа, а Бог жели да се сви људи спасу; па ако немамо способности, да некад на зло учинимо ми добро дјело, ако немамо толико љубави, треба да имамо и да смогнемо снаге да желимо добро и да се помолимо да Бог да и нама и ономе који нам чини зло – добро и да постане од лошега човјека, добар човјек; од онога који чини зло, да постане онај који ће да се преобрази у добро. А то је могуће!“ сматра началствујући свештенослужитељ
Он је у својој беседи у Цркви Светог Ђорђа истакао да ми нијесмо у могућности то да учинимо, али јесте Бог љубави;
“Дакле да га предамо Божијој љубави, Божијој милости, да кажемо Господе: Ја сам немоћан, слаб сам – немам ја толику љубав као Ти што имаш, али Га Ти преобрази твојом љубављу; помози ми, помози нам – да зло не овлада нама, да зло не буде оно које ће преовладати, него Твоја љубав Господе – свима нам је даруј, свима даруј спасење; дакле да добру се надамо и добро да чинимо, па ће добро и да преовлада”, нагласио је отац.
Рекавши да су свједоци таквог живота Свети Божији људи. И да што год читамо из Јеванђеља, да је то потврђено у животу Цркве.
,,Ево данас славимо два велика Божија угодника, која су живела у различитим временима у различитим мјенама историјским у различитим народима, у различитим континентима, али који су имали исти циљ и смисао. Славимо дакле Светог апостола и јеванђелиста Луку, ученика Христовог, једног од 70 апостола, који је као човјек млад, даровит, са разним даровима кренуо за Христом. И кренуо је да Јеванђељем Христовим преображава људе, да тамо гдје је мрак доноси свјетлост, тамо где је зло, доноси добро, тамо гдје је мржња да доноси мир! Апостоли су они који шире добро”, рекао је отац.
Нагласивши да иако се нису увијек налазили у добрим ситуацијама већ у тешким животним околностима у којима им је живот био угрожен – али Јеванђеље које је написао апостол Лука, Дјела апостолска и његова личност, свједочи нам управо о томе – да је љубав, да је добро јаче од зла и од сваке мржње. И да љубављу и добротом се преображава свијет, отац Мирчета је казао да је том вјером живио и наш Свети Петар Цетињски:
“Митрополит цетињски црногорски који је нашем народу закрвљеном, који се међусобно свађао и дотле ишао да су се породице истребљивале, свједочио љубав, молио, преклињао, писао, писао и законе, али и ишао када је требало да се бори за слободу свога народа и своје земље – ишао пред народом“, подсетио је прота у своме обраћању.
,,Али има и оне ријечи што свједоче оно што смо говорили о Светом јеванђељу, мислим да је била битка на Мартинићима и он каже или пише Махмуд паши: Ако је правда на твојој страни, да Бог да, први ја погинуо, а ако је правда на мојој страни онда ти! Дакле Свети Петар не каже, Ја сам у праву дабогда ти погинуо, него се позива на Божију правду, позива се на Јеванђеље Христово – показује нам примјер и даје предност истини, Христу; па ако си у Христу, онда буди и чини како хоћеш; ако си у истини и правди, нека онда преовлада истина и правда. Такав је био живот Светога Петра; живот испосника, молитвеника, миротворца, законодавца, онога који је народом вођен који је све што је чинио солио сољу Јеванђеља и зато је тако велика личност наше историје. И зато је он пред нама, када идемо Христовим путем!“ нагласио је отац.
,,А на данашњи дан, не можемо да се не сјетимо и онога нашега оца који је такође отишао са овога свијета уочи празника његовог претходника Светога Петра Цетињскога – нашег блаженопочившег Митрополита Амфилохија – човјека такође Христовог, човјека који је нама као својој дјеци, исту ову ријеч преносио и свједочио, сваког дана, тренутка свога живота; и истим овим начином, јеванђелским, као апостол“, нагласио је отац, рекавши да је он нови апостол Црне Горе и не само Црне Горе него цијелога рода српскога и шире јер – гдје је год ишао, гдје га је год Господ носио – доносио је Христа и он је вратио Христа Црној Гори и Црну Гору Христу и све људе с којима се сретао, свједочио им је Христа, али љубављу.
,,Може неко рјећи, није Митрополит Амфилохије увијек говорио благе ријечи, знао је он да каже оштро“, истакао је прота, ,,али су то биле ријечи истине и биле су ријечи љубави у смислу да никада није дао да залутамо у лаж; није дао да преовлада лаж, да преовлада зло, па је онда и оштрим ријечима свједочио добро и свједочио Христа, тријезнио нас, да идемо Божијим путем, вратио нас Божијим путем; сваки од нас би могао испричати, неки догађај са њим из свог живота, своје свједочанство, како нас је његова блага ријеч, поглед, рука, додир, дотакла и усмјерила нас Божијим путем! Зато је он данас у Царству небескоме заједно са апостолом Луком, Светим Петром Цетињским и са свима светима радује се и благосиља нас и радује се сваком нашем кораку, када будемо ишли Божијим путем – и да останемо на том путу!“
Након Литургије, свештенослужитељи овог Светог храма приступили су благосиљању славских колача, многобројних верника који су их донели у ову древну светињу, а који данашњи дан, Светога апостола Луку – прослављају као своју крсну славу.
Елза Бибић
Фото: М. Матковић
