У недјељу петнаесту по Педесетници, 17. септембра 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, одслужена је Света литургија којом је предстојао старјешина Саборног храма протојереј Никола Пејовић.
Проти Николи саслуживали су протојереји-ставрофори: Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић, јереј Владимир Милуновић као и ђакон Илија Арзејкин.
Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља сабранима се обратио началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводном дијелу пастирског слова подсјетио на ријечи Господње, на највећу заповијест о којој висе сав Закон и пророци, а то је заповијест о љубави:
,,Ево нам, браћо и сестре и драга дјецо, ријечи Јеванђеља – ријечи вјечнога живота, ријечи увијек савремене и увијек свевремене. Кратко Јеванђеље, али сва мудрост Неба и Земље је у њему сажета. У овом кратком јеванђелском одломку, Господ одговарајући на питање човјека који Га је кушао ,,Која је заповијест највећа?” одговара да је највећа заповијест да љубимо Бога свим срцем својим, свим умом својим, свим бићем својим, а онда се заповијест наставља и наслања на овај први дио и каже љуби ближњега као самога себе”. Овим јеванђелским поукама и о ове двије заповијести висе сав Закон и сви пророци. Што ће речи да је у темљу свега створеног и видљивог и невидљивог уписана љубав. Бог се открива као савршена љубав, и ако би једном ријечју могли да обухватимо Њега, који је необухватљив, непојмљив… да опишемо Бога а да то буде најсадржајније, онда бисмо могли рећи да је то љубав.”
Прота Никола је нагласио да се човјек као биће створено из љубави открива као биће које је способно да љуби и које има потребу да буде љубљено:
“Бог се открива као љубав три личности које се међусобно прожимају и које на предвјечном Сабору договарају да створе човјека управо из те божанске неизрециве љубави. Човјек створен из љубави открива се као биће које је способно да љуби, али које и има потребу да буде љубљено, зато је у темљу живота свакога од нас љубав.”
Он је у даљем обраћању акцентовао да је љубав је мјера нашега живота:
,,Онолико колико у животу успијемо да стекнемо те савршене љубави, да се усавршимо у љубави према Богу и према ближњима, толико ће наш живот имати смисла и толико ће наш живот вриједјети. Љубав је мјера нашега живота! Ничим друго не може човјек да се на истински прави начин измјери осим љубављу.”
Прота Никола је потом поучио сабране да се љубав у Цркви Божијој открива као мјера наше спремности да се жртвујемо:,,Али авај, шта је то љубав? Није ли та ријеч толико данас деградирана да се користи за све и за свашта? Међутим, у Цркви Божијој љубав се открива као мјера наше спремности да се жртвујемо. Зато је Бог запечатио љубав према свијету и према човјеку јер је послао Сина свога јединороднога како стоји у Писму: Толико је Бог заволио свијет да је Сина свога јединороднога послао да сваки који вјерује у Њега не погине, него да има живот вјечни”.
Подсјетио је да је љубав Христова мјера којом се и ми мјеримо, што се види експлицитно на примјерима Светих Божијих људи:
,,Зато сви светитељи Божији, сви они који су Богу угодили, они су своје срце и свој живот принијели на жртву Богу. Али, да би се љубав пројавила и показала према Богу, Господ не каже случајно да има и друга заповијест, која није мања од ове прве, која на неки начин условљава и провјерава ову прву, а то је да љубимо ближњега свога као самог себе.”
У другом дијелу свог обраћања прота Никола се осврнуо на примјере светитеља и свештеномученика које данас прослављамо, у првој линији Пророка Мојсија Боговидца:
,,Данас прослављамо Мојсија Боговидца, онога кога је Бог одабрао да поведе народ из египатског ропства, кроз пустињу у земљу обећану. Њега који је повјеровао у ту ријеч Божију и који је на ту ријеч Божију заволио Бога. И све оно што се дешавало у тих четрдесет година кроз пустињу, он је схватао као израз љубави Божије. Можемо само да замислимо кроз каква је искушења пролазио Мојсеј водећи народ кроз пустињу. Једино је љубав Божија могла да извед тај народ и да њега пред тим народом покаже и пројави као истинског изабраника Божијега.”
Он је напослијетку навео и примјер Светог свештеномученика Петра Дабробосанског који је цијелим својим животом посвједочио првоврховну заповијест о љубави према Богу и ближњима, дајући свој живот за повјерени му народ, дјелећи са њим и добро, али и зло и велика исушења:
,,Данас славимо и Светог Стефана Троношког, дивног изданка наше Цркве, који је живио у ХVIII вијеку и који је остао вјеран Богу и љубави према ближњему. Данас славимо и Светог свештеномученика Петра Дабробосанскога који је прво био митрополит захумско-херцеговачки, а онда и митрополит дабробосански, који се нашао у Сарајеву када је почео Други свјетски рат. Када су га наговарали да се склони у Србију и Црну Гору док не прођу ратна дешавања, он је следујући заповијест да љуби ближњега као самога себе рекао: Ја сам пастир овога народа и то подијелио са својим свештеницима, рекавши да са својим народом морају да дијеле и добро и зло и да требају да остану са народом.”
Говорећи о величанственом примјеру тврде Божије вјере прожетом љубаву према Богу и ближњима огледаном у лику и дјелу Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, прота Никола је подсјетио да је важно да чувамо и његујемо Свето писмо ћирило-методијевску ћирилицу, будући да смо преко тог писма сазнали за Ријеч Божију и Јеванђеље:
,,Пострадао је мученички, вођен у неколико логора у Загребу, Сомбору, а одатле у Јасеновац, међутим, оно што је интересантно читајући његово житије, видимо да кад је почео Други свјетски рат један усташки командант га је назвао и рекао да се одмах одрекну ћирилице и да више не користе ћирилично писмо и да све печате промјене и да буду на латиничном писму. Каква поука и нама данас! Ако не знамо шта је вриједно, шта је свето, само обратимо пажњу шта то нашима непријатељима смета, па ћемо лако осјетити шта је свето! Ово је поука да знамо да можда нама то данас изгледа банално, али то Свето писмо ћирило – методијевско, освештано писмо, то је наше писмо које смо дужни и да преко њега исповиједамо вјерност Богу и својим прецима и предању јер преко тог писма смо сазнали за Ријеч Божију и за Јеванђеље”, поручио је протојереј Никола Пејовић.
Текст, фото & видео: Борис Мусић
