Празник Успења Пресвете Богородице молитвено је прослављен у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару.
Свету литургију је служио протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслуживење протојереја Љубомира Јовановића и протојереја Младена Томовића.
У низу празника посвећених Мајци Божијој, наводи отац Слободан у својој бесједи, данашњи празник свакако заузима посебно мјесто.
„А колико је за све нас важан данашњи дан, говори и чињеница да је Света црква, мајка свих нас, ради нашега спасења и духовног укрепљења, установила да се за овај свети дан и празник припремамо постом. Постом који није дуг, али по правилима поста он је једнак као пост пред празник Васкрсења Христовог. А данашњи празник Свети оци називају и другим Васкрсом.“
Наводећи да ми као вјерници у Симболу вјере на заједничким Светим литургијама, као и у молтвама у својим домовима, исповиједамо да чекамо Христа који ће поново доћи да суди живима и мртвима и да Његовом Царству неће бити краја, а да исповједамо и то да чекамо васкрсење мртвих и живот будућега вијека, прота Слободан каже да ће се заиста тако и десити када Господ поново дође. Да ће сви мртви устати из гробова и биће општи велики суд свим људским покољењима.
„А те велике радости и те благодати васкрсења тијела, Господ је прије општега васкрсења удостојио, на данашњи дан, своју свету и пречисту мајку Дјеву Богородицу. Приликом страдања Господа нашега, Он је са часнога крста своју мајку повјерио на чување и старање своме љубљеноме ученику, Светоме Јовану Богослову, и заиста се од тога часа Свети Јован Богослов о Пресветој Дјеви Богородици старао као о својој мајци. Али не само он, него и сви други Свети апостоли са великом љубављу и поштовањем односили су се према Њој, а Она је Светим апостолима у свему била десна рука. На првом мјесту била им је молитвена подршка, пружала им је велико укрепљење, а својим присуством међу њима велику снагу духовну.“
Отац Слободан каже да у Светом јеванђељу није много података записано о Пресветој Богородици, али да о Њеном животу највише сазнајемо из Светог предања Цркве, које је за нас и за наше спасење исто тако важно и неизоставно као и записана ријеч Божија.
„Свето предање казује да се она упокоила, вјероватно, прешавши шездесету годину свога земнога живота, а на њен погреб у Јерусалиму сабрали су се сви свети Апостоли. И не само они који су били тога дана у светом граду Јерусалиму, него на чудесан начин силом Божијом и они који су били далеко од Јерусалима на благословеном задатку проповиједања Јеванђеља Христовог, обрели су се тога дана у Јерусалиму да присуствују погребу пресвете Дјеве Богородице. По промислу Божијем, међу њима није био Свети апостол Тома, који је, дошавши послије три дана у Јерусалим, зажелио да цјелива пречисто тијело Свете Дјеве Богородице, Мајке Божије. Али када је гроб отворен, у њему није било Њеног тјела, а истога дана Светим апостолима, који су били сабрани на молитви, јавила се Пресвета Богородица и објавила ту радосну вјест да је Господ узео Њено пречисто тјело и да је Њу удостојио прије општег васкрсења те радости васкрсења тијела. И не само тога, него да је узнио на небо, као што се и Господ вазнио на небо и сјео на престо Славе Своје Небеске.
У ту радост узвео је и Своју Пречисту Мајку, која је, можемо рећи, предходница свима нама и која нас заступа пред престолом Бога живога. Да се и ми, трудећи се да хришћанским животом испуњеним Јеванћелеским верлинама, сами удостојимо те велике радости и те велике благодати обитавања у Царству небеском, у близини престола Бога живога.“
На крају се отац Слободан осврнуо и на данашње зачало из Светог јеванђеља које се, како каже, готово на све празнике Мајке Божије чита, а то је сусрет Господа Исуса Христа са светим женама мироносицама, равноапостолним Мартом и Маријом. Њих двије биле су сестре Светога Лазара четверодневнога, кога је Господ подигао из гроба, након што је четири дана у њему мртав лежао и већ био почео да се распада. Ово зачало завршава ријечима Господњим: „Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.”
„А ко је нама љепши и бољи примјер слушања и држања ријечи Божије и живота по њој дао, него Пресвета Дјева Богородица. Нека би нам она била на помоћи да и ми, следујући Њој и свима светима који од памтивијека Богу угодише, будемо вјерне слуге Господње. Да слушамо ријечи Божије, заповијести Божије, по њима да живимо и тако живећи да идемо сигурним путем ка Царству небеском и вјечној непролазној радости коју је Господ обећао свима који у Њега вјерују и који Њега воле. Свима који су крштени у име Свете Тројице, Оца, Сина и Дука Светога, Бога нашег.“
Текст/фото/видео: Дејан Вукић
