Као и у свим сверама друштвеног живота, тако је и у Цркви пандемија вируса корона условила динамику живота и рада. Јавности је познато да је Црква све своје активности свела на минимум, истиче свештеник Никола Пејовић, иначе уредник Радија “Светигора”у интерјуу за дневни лист Дан.
– Да се не понављамо и детаљишемо, али подсјетићу да су у протеклој години отказане све прославе, сабори, академије, промоције, трибине, предавања… Живот Цркве свео се на одржавање богослужења и обављање Светих Тајни, које су заправо идентитет и суштина црквеног живота и без којих Црква не може да постоји. Затворити Цркве за вјернике било би трагично колико и затворити болнице за болеснике, јер и једна и друга установа имају циљ и смисао да лијече људе. Болница од тјелесних болести, а Црква од смрти, гријеха и ништавила. Пандемија је условила да се богослужења организују на мало другачији начин. Тако да гдје год постоје канонске и организационе претпоставке увијек се организује по више појединачних служби, како би сви вјерници могли да учествују у њима. Увијек подсјећамо и себе и друге на поштовање прописаних мјера, чувајући своје и здравље ближњих, показујући одговорност и пред Богом и пред људима, каже Пејовић.
Он је подсјетио да је ове године све било много скромније за разлику од претходних година, када је свечаним академијама и културним манифестацијама празник Светог Саве прослављан у скоро свим градовима у Црној Гори.
– Организовано је неколико интернет академија, снимљени су и спотови, рецитације и есеји на тему празника, а у свим парохијским и манастирским црквама служена је Света литургија. Тамо гдје је било могуће дјеца су након литургије пјевала у част Светог Саве. Такође, није било традиционалног и масовног организовања пливања за Часним крстом. Свештеници су освештали воде и узнијели молитве Господу за спас нашег народа, у нади да ћемо већ следеће године наставити ову благословену и лијепу традицију, каже Пејовић.
Према његовим ријечима, нема те животне ситуације у којој би неко смио бити лишен Светог причешћа.
– Оно је за вјерујуће људе лијек бесмртности, храна будућег вијека, попутнина за вјечни живот. То је Света Тајна кроз коју се ми људи сједињујемо са живим Богом. Нема узвишенијег позива ни посла за свештенослужитеља од причешћивања, нарочито болних и немоћних. Трудимо се да обиђемо и причестимо у парохијама све оне који то желе и који нису у могућности да долазе на богослужења, истиче Пејовић.
Свештеници се, као и вјерници, искрено моле Богу да онима који су обољели Бог да оздрављење, да им здравље сачува. Ниједно богослужење није прошло без тих молитви, додаје он.
– Црква се увијек и на сваком мјесту моли за мир, здравље, спасење и напредак цијелог свијета. Нарочито је то изражено када свијет задесе искушења попут још увијек актуелне пандемије корона вируса. Патријарх румунски Данило је још на почетку пандемије саставио молитву коју је блаженопочивши митрополит Амфилохије благословио да се чита на крају сваког богослужења. У њој се молимо за престанак пандемије, за исцјељење болесних, а здравље и снагу оних који се о болеснима старају и брину, како у болницама тако и у њиховим домовима, каже свештеник Пејовић.
– Рекао бих да и у овом искушењу важи она народна “што нас не уби, то нас ојача”. Нарочито су нас духовно ојачале литије, које су нам дале снагу и вјеру да се боримо са искушењима. Како у Богу ништа не бива случајно, чини ми се да нас је Бог кроз благословене литије припремао и за ово зло, да му се на прави начин одупремо и да га уз Божију помоћ са што мање последица превазиђемо, поручује свештеник Никола Пејовић.
