Протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички, потврдио је Радију „Светигора“ да је дио камена намијењен за изградњу звоника Цркве Светог архангела Михаила на Књажевцу у Андријевици, ружним, вандалским чином, премазан уљаним средством црне боје, за које се мисли да је битумен, чиме је причињена велика материјална штета.
„Мислио сам да је то давно иза нас и да се у Андријевици више не може десити да неко удари на Светињу, покушавајући да је оскрнави и нанасе штету. Онај који је ово учинио овим својим поступком је, ипак, нанио више штете својој души, распирујући зло мржње“- каже отац Боро Врховац.
Отац Боро, који је тридесет и једну годину парох Андријевички подсјећа да ктитор Зоран Бојовић овај звоник подиже за покој душе свог рано преминулог сина који је изгубио живот прије двије године.
„Звоник би требало да буде висок 15 метара и план је да буде обложен каменом, који је, нажалост оштећен. И поред тога, ми ћемо почетком идуће седмице почети са уградњом остатка чистог камена, а надокнадићемо и штету. Молим се Богу да да се више не дијелимо јер је то већа штета од ове која је нанијета нашој Светињи. Ми смо позвани на љубав јер нас је Господ из љубави стварао. Позивам своје парохијане да и овај немили догађај хришћански превазиђемо, да се не дијелимо и не свађамо, и да се окупљамо у овом храму дијелећи међусобну братску љубав а не мржњу“- каже парох Андријевички отац Боро Врховац.
Прича о подизању храма Светог архангела Михаила на Књажевцу у Андријевици примјер је како су Васојевићи, вођени братском слогом и љубављу, подигли цркву која се сматра једном од најљепших и највиших у овом дијелу Црне Горе. Вриједи подсјетити, нарочито ради садашњих генерација, које су се изгубиле, донекле, у вртлогу времена, да је краљ Никола 1887. посјетивши Андријевицу, положио камен темељац и приложио помоћ за изградњу нове цркве, посвећене Светом архангелу Михаилу. Књаз је откупио земљиште које је, њему у част, добило име Књажевац.
Градња цркве трајала је једно љето, а материјал се, остало је забиљежено, доносио из оближњих села са друге стране Лима. Памти се као диван примјер да се сваки пушконоша из краја обавезао да донесе по један камен. О заједничким напорима Васојевића да подигну цркву на Књажевцу свједочи и натпис на улазу у цркву. То колективно ктиторство, које свима треба да је водиља, било је подстакнуто, пише Митрополит Митрофан Бан, дјеловањем народног првака Миљана Вукова, који „ниједном селу у Васојевиће није дао да граде сеоске цркве докле би сви скупа Васојевићи ову заједнички подигли“.
У историјату ове дивне светиње даље се наводи да је црква у Андријевици подигнута као најљепша и највиша у овом дијелу Црне Горе, ослањајући се на рашку градитељску традицију и слиједећи узор манастира Морача. Иконе за иконостас и богослужбене књиге донијете су из Русије.
Као прва црква подигнута у Горњим Васојевићима, пошто су раније, током напада Мехмед-Али паше на Васојевиће и Морачу, све сеоске цркве спаљене, црква на Књажевцу је постала главно мјесто црквеног живота ове области. Испред саме цркве постављене су спомен бисте Мојсију Зечевићу, личностима које су обиљежиле историју овог краја.
Црква Светог архангела Михаила, који је крсна слава Васојевића, ускоро је требала да добије и диван звоник, који се гради поред самог храма. За радове на подизању звоника обезбијеђен је материјал, камен захваљујући великој љубави коју Зоран Бојовић, ктитор, у овом послу, несебично исказује према својој светој Цркви. Камен је, како нас је информисао прота Боро Врховац, надлежни парох, прије 2-3 мјесеца ускладиштен у једном старом магацинском простору. Чекало се да се, због сверадосних догађаја у нашој Епархији, настави са радовима.
Међутим, јуче, у послијеподневним часовима, Бојовићи су примјетили да је један дио камена уништен, на начин што је неко камене блокове премазао уљаним средством црне боје, које је, највјероватније битумен, и о томе одмах обавјестили о. Бора. Он наводи да је причињена велика материјална штета и изражава бојазан да ли ће се овај премаз, уопште, моћи уклонити.
По ријечима надлежног пароха, дефинитивно је ријеч о ружном, вандалском чину, који је усмјерен против цркве или против ктитора будућег звоника. Бојовићи ће, инспирисани и вођени љубављу према Господу, нашој светој Цркви и цркви љепотици на Књажевцу свој започети посао наставити, јер је њихов покретач љубав. Овима другима, које покреће мржња желимо да их Господ што прије уразуми на очински благ начин, да се сјете поуке блаженопочившег Митрополита Амфилохија да је с Богом тешко ратовати, објављено је на порталу Епархије Будимљанско-никшићке.
