Sveti ostaci jednog od velikih staraca 20. i 21. veka ekshumirani su juče, 20. oktobra, u manastiru Vatoped na Svetoj Gori.
Starac Josif Vatopedski (1921-2009) proveo je 13 godina kao učenik velikog Svetog Josifa Isihaste. On je ostao u Novom Skitu nakon upokojenja svog starca 1959. godine, boraveći tamo još 28 godina. 1987. preselio se u manastir Vatoped, gde je ostao do upokojenja 1. jula 2009. godine.
Oci su prvo očistili grob u manastirskom dvorištu, a nakon večernje su otkrivene njegove svete mošti, prenosi Romfea.
Obretenje (pronalaženje ili otkopavanje) moštiju je nadgledao Njegovo visokopreosveštenstvo Mitropolit limasolski Atanasije, duhovno dete starca Josifa, zajedno sa još nekoliko arhijereja i gostujućim atonskim igumanima i bratijom manastira Vatopeda, prenosi Orthochristian
Prevela Ljiljana Popović
Fejsbuk stranici “Prijatelji manastira Hilandara” prenoseći vest o obretenje moštiju znamenitog svetogorskog starca Josifa Vatopedskog, podsjeća da na Svetoj Gori postoji zanimljiv običaj što se tiče sahranjivanja monaha.
Naime, kada se upokoji neko od monaha, njegovo telo se, po običaju, ne kupa niti presvlači. Jedan od otaca određen igumanom, proverava da li preminuli monah ima na sebi shimu i sve što je potrebno da monah ima. Pokrivši mu lice panom, polaže ga na rasu ili mandiju i, uvivši ga celog, ušiva ga u nju.
Monah, koji ima za poslušanje održavanje manastirskog groblja, odlazi na groblje kako bi pripremio grobnicu za sahranu. Po pravilu, otkopava grob onog upokojenog sabrata koji je najduže u grobu, pazeći pri tom da ne bude manje od tri godine od sahrane tog brata kojeg će otkopati. Ukoliko nema takvog, kopa novu raku.
Kada se zemni ostaci upokojenog monaha vade iz zemlje, tada se služi sveta Liturgija sa koljivom, u grobljanskoj crkvi.
Nakon Svete liturgije, monah koji ima poslušanje da brine o kosturnici i groblju, pere lobanju i sve nađene kosti uljem i vinom i ispisavši ime monaha na njegovoj lobanji, polaže je u manastirsku kosturnicu na policu među ostale lobanje, dok ostale kosti stavlja na posebno mesto gde su i kosti drugih.
Što se tiče starca Josifa Vatopedskog, on je još za života smatran za sveca te je i sahranjen mimo manastirskog groblja tik uz severnu stranu sabornog hrama manastira Vatoped.
Deo teksta preuzet iz knjige arhimandrita Onufrija Hilandarca – Svetogorski bogoslužbeni ustav.
Izvor: Prijatelji manastira Hilandara
Foto: Prijatelji manastira Hilandara
